Gugl: Opušteno na vrh sveta

Marko PRELEVIĆ | 30. decembar 2010. 20:55 |

Ekskluzivno - Predstavnici "Gugla" objašnjavaju sistem rada. Mnogo Srba već radi za najboljeg poslodavca na svetu. Budućnost se zove "Gugl TV"

TO što je na novinarski imejl, poslat na adresu jedne od najvećih kompanija na svetu, odgovoreno posle samo nekoliko minuta, nije bilo baš toliko čudno. Navikao je, valjda, taj čuveni "Gugl" da ga pitaju sve i svašta. Ali, ko se ne bi iznenadio što je ljubazan otpozdrav na naše pismo pisano na engleskom stigao odgovor na - srpskom jeziku?

Bilo bi mi drago da govorim za "Novosti" - poručila nam je Kristina Radosavljević-Šilađi, menadžer komunikacije za zemlje u razvoju iz budimpeštanskog biroa "Gugla". U te države, barem što se tiče interneta, spada i Srbija...

&
O kompaniji iz Mauntan Vjua, zadnja pošta Silikonska Dolina - mesto gde se kuje budućnost čovečanstva - napisano je zaista mnogo.

VREME ZA INOVACIJU SVI zaposleni u centrali, nazvanoj "Guglpeks", ugovorom se obavezuju da jedan radni dan u nedelji provedu - ne radeći ništa. U "Guglu" to zovu "vreme za inovaciju". Koliko je ta tehnika motivacije uspešna, pokazuje i činjenica da su neka od najpopularnijih rešenja nastala baš na ovaj način.

Od jednostavnog pretraživača interneta, stvorenog u zadimljenoj studentskoj sobi Lerija Pejdža i Sergeja Brina, na Stenfordu, u ranu zimu 1996, "Gugl" je postao gigant vredan 40 milijardi dolara, sa godišnjim "čistim" dobitkom od pet ili šest milijardi "zelembaća", i jedan od najpoznatijih svetskih brendova.

Pa ipak, nešto drugo već godinama više impresionira građane Srbije. Posebno one zaposlene, koji svaki bogovetni dan "od devet do pet" provode u sterilnim kancelarijama, opterećeni besmislenim birokratskim pravilima, naterani da nose neudobna odela, i da često sklanjaju pogled od šefa.

U "Guglu" sve to izgleda mnogo drugačije. Hodnicima svih njihovih predstavništava - a ima ih na desetine, širom sveta - šetaju mladi ljudi u šarenim havajskim košuljama, šorcevima i papučama. Tamo nije važno kako se zovete, kog ste pola, kako ste obučeni, kada dolazite na posao (i s kim), a kada sa njega odlazite. Možete bukvalno da radite šta želite - dok god završavate zadatke na vreme.

GUGLOVANJE PREMA svim relevantnim istraživanjima, "Gugl" je pretekao "Koka-kolu", "Marlboro" ili "Majkrosoft" kao najveći brend na svetu. Ali, on je ušao i u svakodnevni govor - kako na engleskom tako i na srpskom. Nije, tako, više neobično da u autobusu gradskog prevoza čujete stariju gospođu kako nekome kaže da će prvom prilikom "izguglati" recept za kolače...

Koliko je taj "raj" daleko od nas? Verovali ili ne, možda i ne toliko mnogo. Kristina Radosavljević-Šilađi kaže da "Gugl", koji ima predstavništva u većini zemalja istočne Evrope (poslednje je otvoreno u Rumuniji, pre nekoliko dana), stalno procenjuje mogućnosti za nova tržišta. Ipak, dodaje da konkretnih planova vezanih za Srbiju još nema.

- Nažalost, nemam ni tačan broj o tome koliko državljana Srbije radi za "Gugl", ali ih ima mnogo - objašnjava ona. - I mnogi od naših produkata su već lokalizovani za Srbiju. Trudićemo se i dalje da što više njih "progovori" srpski u bliskoj budućnosti.

Čak i u novim "biroima", "Gugl" ne odustaje od svoje filozofije.

- Svako ko radi za firmu ima punu podršku da eksperimentiše. Mnogi od naših najuspešnijih proizvoda su izrasli iz ovakvih eksperimenata. Filozofija "Gugla" je da kolegama nudi sve što je potrebno na radnom mestu, tako da oni ne moraju da brinu o banalnim problemima, nego se koncentrišu na važne stvari - objašnjava ona. - To znači da svi "gugleri" dobijaju besplatnu, i to odličnu hranu, masažu, frizera, a kolege mogu da dovode pse na posao, i da u pauzi igraju odbojku ili stoni fudbal...

DUH VREMENA NA KRAJU godine, "Gugl" uvek pregleda trendove u internet pretrazi, i prikazuje ih na svom sajtu "Cajtgajst". Zasad ne postoje detaljni podaci za Srbiju, ali će i naša zemlja uskoro biti uključena u merenje "duha vremena". U "Guglu" nam kažu da ovi trendovi daju prilično dobru sliku o jednom društvu: kakvi smo na internetu, takvi smo i u pravom životu.

Do ovog sna, ipak, nije lako doći. "Gugl" svake nedelje dobija na hiljade prijava za posao, i ima veoma detaljnu proceduru zapošljavanja. Kristina, Srpkinja rođena u Budaeršu nadomak Pešte, morala je da prođe kroz "samo" sedam intervjua!

- Kompanija mora da bude sigurna da će novi radnici imati solidno obrazovanje i iskustvo, ali i da su otvoreni za nove ideje, da su inovativni i da preuzimaju inicijativu.

Možda i zato ekonomska kriza, zbog koje su grcale i mnogo "tradicionalnije" kompanije, nije toliko uticala na "Gugl".

- Onlajn - oglašnjavanje je, izgleda, otpornije na krize nego ostali poslovni segmenti - objašnjava naša sagovornica. - Mi ponovo rastemo: u poslednjem kvartalu smo primili 1.200 novih kolega, i nastavićemo sa zapošljavanjem. U centru filozofije "Gugla" su reči "Ne čini zlo".

"Gugl" je dosad oblikovao internet, a sada želi da promeni svet. I to prilično bukvalno. Nedavno je predstavljen "Gugl TV", projekat koji objedinjuje televizor i pretraživač interneta. To bi, možda, moglo da dođe glave "klasičnoj" televiziji, jer će ljudi moći da biraju šta će da gledaju.

- To je novi pokušaj da ljudi dođu do informacija koje im trebaju onda kada im trebaju, i to koristeći bilo koji uređaj, poput mobilnog telefona ili TV ekrana. Ljudi koriste internet u različite svrhe, a mi ćemo im nuditi mogućnost da to rade i na različite načine.

Bez mešanja sa nejevrejima

Foto: Shlomit Wolf, sxc.hu

Grupa supruga izraelskih rabina napisala je pismo u kome apeluje na jevrejske žene da se ne sastaju s nejevrejima.

Pismo je usledilo posle pisma grupe rabina, prošlog meseca, u kome se pozivaju Jevreji u Izraelu da ne prodaju i ne izdaju nekretnine nejevrejima. Novo pismo je potpisalo tridesatak žena rabina.

,,Za vaše dobro, za dobro budućih generacija i da ne biste bile izložene užasnoj patnji, obraćamo vam se sa molbom, apelom, molitvom, ne sastajte se s nejevrejima i ne radite na mestima na koja oni često dolaze", napisale su supruge rabina. Idejni tvorac pisma je organizacija Lehava koja tvrdi da spašava ćerke Izraela od onoga što naziva asimilicijom.

Lehava je učestvovala i u nedavnim demonstracijama protiv izdavanja i prodavanja stanova nejevrejima. Organizacija ima utočište za žene koje napuste svoje arapske partnere i obavestava javnost, kako ističe, o opasnostima koje proističu iz kontakata Jevreja i Arapa. Lehava je nedavno pozvala na bojkot jednog supermarketa gde Arapi i Jevreji rade u smenama, jedni pored drugih.

U nastojanju da ubede Jevrejke u svoje verovanje, u pismu se navodi da one vode poreklo od uzvišene rase kraljeva i da sastanci s nejevrejima mogu da ih odseku od njihove jevrejske porodice. Posebno se ukazuje na fenomen Arapa koji imaju jevrejske nadimke i koji su navodno ljubazni i nežni dok se ne nađu nasamo s Jevrejkom kada mogu da je tuku i ponize i da joj ne dopuste da pobegne.

U međuvremenu je anketa pokazala da čak 44 odsto Jevreja u Izraelu podržava pismo rabina u kome se apeluje da se ne izdaju stanovi nejevrejima. Ispitivanja pokazuju da se 48 odsto izraelskh Jevreja protivi takvom odnosu. Anketu je sproveo Institut Hari S. Truman za napredak mira na Hebrejskom univerzitetu i Palestinski centar za politiku i istraživanje u Ramali.

Desetine izraelskih rabina potpisalo je to versko uputstvo koje je upereno prvenstveno protiv izraelskih Arapa koji čine jednu petinu od oko 7,6 miliona stanovnika u Izraelu, izbeglica iz Afrike i radnika migranata. Istraživanje je, takođe, pokazalo da 55 odsto izraelskih Jevreja podržava predlog zakona na osnovu koga će se od onih koji teže da dobiju izraelsko državljanstvo tražiti da se zakunu Izraelu kao jevrejskoj i demokratskoj državi.

Putin naredio prelazak na slobodni softver

Ruski premijer, Vladimir Putin, potpisao je odredbu prema kojoj bi sva ruska državna tela i vladine agencije trebalo da pređu na korišćenje slobodnih i open source softverskih rešenja, uključujući operativne sisteme GNU/Linux.

Izvor: T-Portal

Photo: World Economic Forum/Flickr

Prema navodima potpisanog dokumenta, koji možete pročitati i preuzeti sa ove adrese, Rusija bi u potpunosti trebalo da pređe na slobodna softverska rešenja do 2015. godine. Dokument, takođe, sadrži konkretna uputstva za takvu tranziciju.

Ruske vlasti već nekoliko godina planiraju prelazak na open source softverska rešenja. Tokom 2008. godine ruska vlada odredila je školama da na sve svoje računare instaliraju pakete slobodnog softvera, a one koje su i dalje želele da koriste komercijalna rešenja to su morale platiti iz sopstvenog džepa.

Ovim potezom ruska vlada planira znatne uštede u svom poslovanju.

Путин је наредио пренос власти на Линук

Софтвер интеграције

Верзија за ПДА

27.12.1910, пон, 19:23, по московском времену, текст: Владислав Месхцхериаков / Фото: премиер.гов.ру

Премијер Владимир Путин је потписао план за прелазак на структуре власти и федерални буџет-слободног софтвера. Према том документу, увођење Линука на власт поставили да почне у ИИ кварталу 2012

Погледај такође:

• Руска влада одобрила план за транзицију извршне власти и јавним институцијама у АЦТ-у 2011-2015.
• Први регион у Русији има лиценцу свих школских рачунара слободног софтвера
• Ред Хат-а приходи су порасли више од 1,5 пута

Данас је постало познато да премијер Владимир Путин је потписао документ који описује временски оквир за транзицију структура власти на слободном софтверу (ОСС).

Документ се зове "транзиција план савезних органа и савезних буџетских институција о употреби слободног софтвера, и обухвата период од 2011 до 2015

Заменик шефа Министарства комуникација Иља Массух рекао ЦНевс, документ пружа потпуну транзицију савезне владе и државних службеника за слободни софтвер. План је 17 страница, можете га преузети овде (идеја да сачувате документ на АЦТ формату владе. доц у власништву јединица руском).

До ИИИ квартал 2011 мора бити одобрен од стране спецификацију формата да буде подржан од стране слободног софтвера. До истог датума у оквиру плана ће бити развијени промена у упутства да бисте снимили нематеријалне имовине. Ова ставка би да реши дугогодишњи проблем рачуноводства као слободан власнички и слободног софтвера, без суштинске важности.

Усвајања основног пакета слободног софтвера у пилот да почне у ИИ кварталу 2012 увођење пакета слободног софтвера у владиним и фискалне институције требало би да буде завршен до ИИИ квартал 2014

Једна од занимљивих тачака плана је референца на националном спремиште, који мора бити креиран за ИИ квартал 2012, замјеник министра комуникација Иља Массух је објаснио да тај документ односи се на "не толико Скупштине спремишта Линук дистрибуција, многе апликације продавница као Апп Сторе, али за слободне оперативне системе. "

Креатор спремишту ће бити изабран од стране владе декретом, или на конкурентској основи, рекао је Иља Массух.

Путин је наложио прелазак на Линук

Један од најстаријих репозиторијума акта у Русији, Сизиф, програмера власник истоимене компаније за дистрибуцију АЛТ Линук. По свом генерални директорАлексеј Смирнов, који је упознат са планом транзиције власти на делу, није да о Сизифу националне, али је чињеница да је најбољи начин. У 2010, Сизиф је био 10 година, број пакета од преко 10 хиљада

Занимљиво је да као технолошка база за федералне спремишта у тексту из националних података државних центар (ОГИТС, огиц.ру), који су имали шансу да постане један руски портала јавних услуга. Међутим, почетком 2009, пројекат је пребачен из НИИ Воскход у Ростелецом, а нова верзија националне јавне службе испоруке сајт у децембру 2009 је лансиран у госуслуги.ру.

Ипак, техничке базе ресурса и достигнућа добијени током изградње ОГИТС ће се користити за стварање "националне АЦТ магазина, уверени ЦНевс Иља Массух.

Историја документа о транзицији власти да слободни софтвер је од 2007, када је Министарство комуникација почели да се развијају "Концепт развоја и употребе слободног софтвера у Руској Федерацији", који је објављен у пролеће 2008, међутим, убрзо после оставке министра Леонида Реиман и именовање своју позицију Игор Схцхеголева ЛЕД приказ концепта.

Упркос томе, у пролеће 2008, неколико дана пре предаје власти на Дмитрија Медведева, Владимира Путина, док је још руски председник, помињу планирају да мигрирају у Ос савезних органа на списак својих захтева за Владу, тако стављајући сами задатак.

Потписали Путин и објављен на сајту Владе тренутни текст би био предат Министарству за комуникације на усвајање Влади у новембру 2010

Да ли ће пролаз савезне власти у АЦТ-потпуна или делимична, у сваком случају то ће имати значајан позитиван утицај на економију, каже Алексеј Смирнов: "Као прво, то би елиминисали трошкови владе ауторских права на софтвер, и друго, ће донети Остатак трошкова увоза да купи од домаћих произвођача, и треће, подстаћи развој иновација у економији ".

Australija: optika do svake kuće

Kolaga koji se pre neke dve nedelje vratio iz Australije (i doneku onaj čuveni 7-inčni Android) rekao mi je da se tamo političari pridobijaju glasače utrkućuji se u obećanjima koliko će ko obezbediti megabita internet linka do kućnih korisnika (?!). Zapravo, u nedostatku “velikih” problema pažnja je okrenuta što kvalitetnijoj i bržoj vezi ka spoljnom svetu koja je jako bitna zbog osećaja izolovanosti australijskog kontinenta i velikih udaljenosti na kojima su raštrkani tamošnji stanovnici.

Naime, Australijanci su bili daleko od svojih britanskih predaka, daleko od centara moći u Evropi i Severnoj Americi i daleko jedni od drugih, recimo razdaljina između velikih gradova iznosi i po 800km. Vremenom je taj „osećaj udaljenosti“ i izolovanosti nestao. Savremeni Australijanci danas ne smatraju da su London i Njujork centri sveta, bliskost azijskim privredama, kakva je Kina, važna je ekonomska snaga, a transport i komunikacione veze izbrisali su taj osećaj udaljenosti od kojeg su patile tamošnje prethodne generacije.

Tehnologija koja obećava da će zaista privesti kraju”izolovanost” jes high-speed broadband, a u vezi sa tim australijska vlada pokreće najambiciozniji broadband projekat – nacionalnu mrežu koja će doneti fiber (optička vlakna) u domove u više od 1.000 gradova i mesta pokrivajući tako 93% kuća i preduzeća širom ove prostrane zemlje. Sledeća generacija bežične i satelitske tehnologije prekriće preostalih 7%, a čitava mreže će funkcionisati munjevitom brzinom i uključivaće investicije od otprilike 40 milijardi dolara posredstvom jednog nezavisnog državnog preduzeća u partnerstvu sa privatnim sektorom.

High-speed broadband (HSBB) je esencijalna infrastruktura za povećanje produktivnosti. Poljoprivrednici će daljinski pratiti useve i brzo će reagovati na promenu vremena. Proizvođači će efikasnije upravljati lancima snabdevanja. Mala preduzeća biće u boljoj takmičarskoj poziciji prema velikim firmama. Isto kao što je bilo u vreme kada se pojavila struja pre jednog veka, tako i sada jedva možemo da zamislimo aplikacije koje će broadband omogućiti.

OECD izračunao je da će ušteda troškova putem aplikacija koje omogućuje broadband biti takva da će imati fibre-to-the-home network koji će se sam isplatiti. Pretpostavke o povećanju BDP putem broadbanda u Australiji kreću su od 1,4% u prvih pet godina do 6% za deceniju. Smanjenjem troškova putovanja i prevoza robe i poboljšanjem efikasnosti, broadband će takođe omogućiti smanjenje emisije ugljen-dioksida, po jednoj studiji iz 2007, za 5%.