Novi Sad 19. 08. 2011
PRESS
ZABORAVILI SMO DA BUDEMO LJUDI?... NOVINAR PRESSA U NOVOM SADU POLA SATA LEŽAO „MRTAV" NA PROMETNOJ LOKACIJI
Kakvi smo to ljudi: Baš ih briga za 'mrtvog' čoveka koji leži na ulici
Porazno - Među prolaznicima koji su defilovali pored nepomičnog tela bez ikakve želje da pomognu bio i jedan policajac, a nekolicini je bilo zanimljivo da „mrtvog" čoveka slikaju mobilnim telefonom
Press je juče u Novom Sadu testirao da li smo zaboravili da budemo ljudi i došao do poražavajućeg saznanja da nimalo ne marimo za druge i da bi ogromna većina prošla pored mrtvog ili povređenog čoveka koji leži na ulici „kao pored turskog groblja".
Da ovo ne pišemo napamet pokazao je eksperiment u kom je novinar Pressa, pristojno obučen da ne bi ličio na pijanca ili beskućnika, pola sata ležao „mrtav" na jednoj od najprometnijih novosadskih lokacija - na Bulevaru oslobođenja, kod Železničke stanice. Za to vreme, pored našeg „glumca", koji je, uzgred budi rečeno besprekorno obavio zadatak, prošlo je tačno 317 ljudi. Prišlo mu je, verovali ili ne, samo dvoje. Među onima koji se nisu ni osvrnuli bio je i jedan policajac, a nekolicina je prizor koji joj je ko zna zašto bio zanimljiv slikala mobilnim telefonom, ali se nepomičnom telu nisu primicali.
Slikali za „uspomenu"
Bilo je i nekih koji su zabrinuto pogledali ka telu, ali bi posle nekoliko sekundi mirno produžili svojim poslom, očigledno važnijim od eventualnog spasavanja nečijeg života. Jedan mladi par je bio dokon, pa je umesto poziva Hitnoj pomoći nesvakidašnju sliku „spakovao" u memoriju mobilnog telefona i zatim se žurno udaljio.
Prvu ljudsku reakciju naša ekipa zabeležila je tek posle 15 minuta. Tada je nepomičnom novinaru prišla apotekarka Biljana Ninković. Nismo dozvolili da dugo bude u zabludi, a kada je čula o čemu se u stvari radi, bila je ogorčena na sugrađane:
- Nepojmljivo mi je da niko nije prišao, naravno da nisam razmišljala ni trenutka. Nema opravdanja ni u strahu, zna se šta je čovečno i šta je dužnost svakog od nas - rekla nam je ova savesna Novosađanka.
Radnica kioska u blizini, Kata Cesnak, nije primetila telo dok Ninkovićeva nije prišla tražeći da zove Hitnu pomoć.
- Baš ste me prepali, prvo što mi je prošlo kroz glavu je da je čoveku pozlilo, a sad mi je baš laknulo - kaže Cesnakova, koja je u šali, posle pola sata ležanja, dobacila našem novinaru: „Ne vredi više da ležiš, samo ćeš se prehladiti."
Psiholog: Otuđenost u gradovima
Nebojša Baračkov, psiholog, kaže za Press da na otuđenost među ljudima umnogome utiče sredina u kojoj živimo, ali i nedaće koje su nas snašle proteklih godina.
- Sva istraživanja su pokazala da veći gradovi donose otuđenost, to ide sa urbanim načinom života. Nažalost, našem narodu fali malo solidarnosti, koja je odlika civilizovanog društva i ljudske nadgradnje i upravo to nas razdvaja od životinja - konstatuje Baračkov.
Nešto kasnije telo mladića uspešno je eskiviralo dvadesetak putnika koji su izašli iz krcatog autobusa, ali i radnice u obližnjim prodavnicama, koje su zaključile da se radi o „pijancu kog ne treba dirati". Korak dalje je otišao jedan stariji Novosađanin, koji je praktično prekoračio preko tela, a potom otišao da mokri iza obližnje zgrade. Očigledno je da svako misli na svoju muku. Tek novih 15 minuta čekanja, u kojima je, kako reče Biljana Ninković „neko mogao tri puta da umre", usledila je druga, i poslednja, humana reakcija...
Sramotu Novosađana delimično je ublažila Nada Mladenović, koja je izašla iz automobila na parkingu, ugledala telo, a onda pretrčala sto metara i bez okolišanja mladiću opipala puls.
- Šokirana sam da bi u ovom gradu, koji važi za finu i kulturnu sredinu, jedan mlad čovek mogao da umre dok na stotine ljudi prolazi pored njega i pravi se da ništa ne vidi. Kakva sramota - nije krila ogorčenje Nada, nakon što smo joj objasnili da su pokušale da pomognu samo ona i još jedna sugrađanka.
