VLAN mreže

03/06/2009 00:08:00 Aleksandar Filip

VLAN je skraćenica od engleskog termina “Virtual Local Area Network”, koji označava grupu računara koja se ponaša kao da su svi povezani istom žicom, iako se fizički nalaze u različitim delovima LAN mreže

Pre nego što se pređemo na način rada VLAN mreže, interesantno je odgovoriti na pitanje: odakle potreba za VLAN-om?

Činjenica je da se Ethernet mreže ne ponašaju dobro u režimu iskorišćenja do krajnjih granica. Performansa je zadovoljavajuća pri iskorišćenju do oko 40%, od 40% do 70% mreža funkcioniše sa manjim problemima pri radu, dok preko 70% može doći do otkaza mreže. Gornja granica opterećenja je na oko 85% kapaciteta.

Dodavanje novih računara u mrežu, kao i uvođenje u rad klijent-server aplikacija i multimedije povećava opterećenje mreže, što može dovesti i do ozbiljnih zastoja u radu. Suština rada Etherneta je u detekciji i izbegavanju kolizija paketa sa informacijama, pri čemu sa povećanjem mrežnog saobraćaja istovremeno raste i broj kolizija i pada efikasnost mreže.

Strategija borbe sa ovim problemom je u smanjenju broja kolizija, ali i u eliminisanju dodatnog mrežnog saobraćaja, koji mahom čine tzv. “Broadcast” i “Multicast” paketi. (Broadcast paketi su upućeni svim računarima u jednom Ethernet segmentu, dok se Multicast paketi šalju grupi računara).

Ovim dolazimo do paradoksalne situacije: mrežu smo uveli da bismo međusobno povezali sve računare, a ta ista mreža efikasno radi samo ako je izdelimo na manje delove.

VLAN koncept je smišljen da razreši ovaj problem, tj. da mreža ostane fizički povezana, ali da se smanji broj kolizija i nivo Broadcast i Multicast saobraćaja – “virtuelnom” podelom na manje delove.

Integralna mreža nam realno treba, jer u načelu ne možemo da obezbedimo da se svi službenici jednog sektora nalaze u istoj kancelariji ili na istom spratu. Ako bismo sa druge strane istrajali u tome da podmreža računovodstva ili komercijale fizički prati razmeštanje službenika tokom godina rada, došli bismo u situaciju da imamo haotičnu šumu kablova koji idu gore-dole po spratovima.

Takođe, osnovno dobro u poslovanju, a to je rast firme, donosi ozbiljne probleme za LAN mrežu: u početku je desetak službenika radilo sa datotekama i bazom podataka na jednom serveru, dok pri nivou od 50 ili 100 službenika najverovatnije imamo odvojene servere za skoro svaki sektor.

VLAN standard - 802.1Q

IEEE standard 802.1Q je razvijen da reši problem podele većih mreža na manje delove, tako da Broadcast i Multicast saobraćaj ne uzmu više propusnog opsega nego što je neophodno. Standard takođe obezbeđuje i dodatni nivo sigurnosti između segmenata mreže.

Specifikacija 802.1Q definiše standardni način ubacivanja oznaka VLAN pripadnosti u Ethernet pakete.

Kako mrežni protokoli zavise od Broadcast upita putem koga se mrežne stanice međusobno “otkrivaju”, uređaji na dva LAN-a ne mogu da “vide” jedan drugoga bez pomoći mrežnog uređaja (najčešće je to ruter), koji ima portove u oba LAN-a.

Zbog činjenice da se Broadcast paketi distribuiraju do svih uređaja u LAN-u, kao posledicu dobijamo da LAN mreža ne može da bude velika. Jer ako je mreža velika, mrežni uređaji primaju veliku količinu Broadcast saobraćaja. Svojstvo mrežnih uređaja da se međusobno pronalaze takođe znači da server računari sa važnim podacima treba da budu odvojeni od običnih korisnika, putem filtera za kontrolu mrežnog pristupa.

VLAN je administrativno konfigurisani LAN ili Broadcast domen. Umesto da idemo do razvodnog ormana da bismo kabl prespojili sa jednog na drugi LAN, administrator mreže sa konzole 802.1Q kompatibilnog Switcha podešava profil svakog pojedinačnog porta tako da pripada ili ne pripada nekom VLAN-u.

VLAN Ethrenet Switch se ponaša ujedno kao “saobraćajac” i kao “obezbeđenje”. Paketi se šalju samo na one portove na koji je priključen odredišni uređaj. Broadcast i Multicast su ograničeni na VLAN međe, tako da samo stanice čiji su portovi članovi istog VLAN-a vide Broadcast i Multicast pakete. Na ovaj način je propusni opseg optimizovan, a sigurnost povećana.

802.1Q VLAN-ovi nisu ograničeni samo na jedan Ethernet Switch. VLAN se može prostirati preko više mrežnih uređaja, uključujući i WAN linkove. Organizacija VLAN-ova između više Switcheva se postiže ubacivanjem dodatne VID oznake VLAN-a u svakom Ethernet paketu. VID je skraćenica od VLAN Identifier i radi se o broju između 1 i 4094. VID treba da bude dodeljen svakom pojedinačnom VLAN-u, a dodela istog VID-a VLAN-ovima na različitim Switchevima proširuje VLAN unutar velike mreže.

Tajna formiranja VLAN-ova je u prenosu oznaka VLAN pripadnosti. Portovi 802.1Q Switcheva se mogu konfigurisati da prenose označene ili neoznačene pakete, a VLAN oznaka se može ubaciti u Ethernet paket. Ako je port priključen na drugi 802.1Q uređaj, ovi označeni paketi prenose podatak o VLAN pripadnosti između Switcheva i tako omogućavaju da se VLAN proširi na više uređaja.

Pri ovome postoji jedno važno ograničenje: administratori mreže moraju da obezbede da portovi priključeni na nekompatibilne uređaje ne prenose VLAN označene pakete.
Jer ako nekompatibilni uređaji prime 802.1Q paket, neće prepoznati VLAN oznaku i odbaciće paket. Još gore, maksimalno dozvoljena dužina Ethernet paketa je standardom 802.1Q povećana sa 1.518 na 1.522 bajta, što može dovesti da stariji uređaji odbace paket jer je “prevelik”.

VLAN primer

Da bi stvari bile jasnije, objasnićemo rad 802.1Q VLAN-a na jednom sasvim realnom primeru, a to je izdvajanje podmreže sektora računovodstva. Pretpostavka je da računovodstvo (već odavno) ima svoj NT/2000 server sa knjigovodstvenom bazom podataka i aplikacijama, ali da ima i potrebu da pristupi Email i Web servisima preko centralnog Firewall servera (da bi preko Interneta proverio stanje SPP računa, i da se sa centralnog servera učita Update Anti virus baza). Pri ovome nikako ne želimo da ostatak firme “vidi”, niti ima ikakav pristup ovoj podmreži.

Za rešenje ovog problema potrebni su nam 802.1Q kompatibilni Ethernet Switchevi i 802.1Q kompatibilni centralni server računar.


802.1Q kompatiblni server?
Podrška za 802.1Q VLAN postoji za većinu PC server operativnih sistema, kao što su NetWare 4.1, Win NT 4 / 2000 i (naravno) Linux. Međutim da bi se dobila 802.1Q podrška potrebno je da u server računaru bude ugrađen odgovarajući LAN adapter sa VLAN podrškom i instaliran prateći drajver program.

PC LAN adapteri sa 802.1Q podrškom su iz “server” klase, tako da je njihova brzina rada 10/100 ili čak 10/100/1000 Mbps. Tipičan predstavnik je DLink DFE-550TX kartica sa cenom oko 35 evra (što je oko 2x skuplje od najjevtinijih LAN kartica za PC računare).

Podešavanje VLAN pripadnosti LAN adaptera se obavlja dodavanjem VLAN oznaka unutar drajver programa, za svaku VLAN grupu za koju želimo da ima pristup serveru.

Na gornjem 802.1Q Switchu su konfigurisana dva VLAN-a: računovodstvo i komercijala. Računovodstvo ima VID sa vrednošću 2 i sastoji se od 8 neoznačenih portova, sa Port VID vrednošću 2. Ovaj VLAN takođe ima i dva označena porta, portove 12 i 14. Port 12 služi za Uplink vezu ka donjem 802.1Q Switchu, a port 14 služi za povezivanje 802.1Q kompatibilnog servera. Server treba da ima mogućnost prihvatanja označenih Ethernet paketa, što ujedno znači da može da istovremeno bude član više VLAN-ova. Server računovodstva ne može da prihvata označene pakete, zbog čega treba da bude priključen na “neoznačeni” port Switcha.

VLAN komercijale ima VID sa vrednošću 3 i 7 neoznačenih portova, na kojima je podešen Port VID 3, što odgovara VID-u VLAN-a komercijale.

Računovodstvo (VID=2) Komercijala (VID=3)
Neoznačeni portovi Označeni portovi Neoznačeni portovi Označeni portovi
1 – 8 (PVID=2) 12, 14 17 – 24 (PVID=3) 12, 14

Na donjem Switchu su podešeni VLAN-ovi računovodstva i nabavke na sledeći način: VLAN računovodstva ima 6 portova, 5 neoznačenih i jedan označeni. Označeni port je port 11 koji služi za Uplink vezu sa gornjim Switchem. Ovaj Uplink port omogućava VLAN-u računovodstva da prenosi pakete ka prvom delu VLAN mreže, ali i da uspostavi vezu sa 802.1Q serverom (priključenim na gornji Switch).

VLAN nabavke sa sastoji od 5 neoznačenih portova sa port VID-om 4, i jednim označenim portom (port 11), koji je potreban zbog veze sa gornjim Switchom i 802.1Q serverom.


Računovodstvo (VID=2) Nabavka (VID=4)
Neoznačeni portovi Označeni portovi Neoznačeni portovi Označeni portovi
1 – 5 (PVID=2) 11 20 – 24 (PVID=4) 11

Primer ilustruje neke od prednosti označenih VLAN-ova i označenih portova. Interesantno je da smo primenom označenih Uplink portova (port 12 na gornjem i port 11 na donjem Switchu) izbegli potrebu za ruterom, koji bi inače bio neophodan za povezivanje dva ili više VLAN-ova.

Dodatno, iako Uplink portovi prenose paketa iz različitih VLAN-ova, sigurnost prenosa je sačuvana, jer Switch usmerava pakete isključivo ka odgovarajućim VLAN-ovima. Na primer: radna stanica priključena na port 1 donjeg Switcha može da priča sa sektorskim serverom na gornjem Switchu, jer oboje pripadaju istom VLAN-u računovodstva. Sa druge strane, radna stanica priključena na port 22 donjeg Switcha, koji pripada VLAN-u nabavke ne može da pristupi serveru računovodstva, jer pripadaju različitim VLAN-ovima, ali zato može da pristupi centralnom 802.1Q serveru…

Dobit od VLAN-ova
Fleksibilna segmentacija mreže
Korisnici i mrežni resursi koji intenzivno međusobno komuniciraju se mogu grupisati u VLAN-ove, bez obzira na njihovu fizičku lokaciju. Saobraćaj unutar grupe većinom ostaje interni, smanjujući eksterni saobraćaj i poboljšavajući efikasnost cele mreže.

Jednostavno upravljanje
Dodavanje čvorova, kao i premeštanje i druge izmene se brzo i lako obavljaju sa upravljačke konzole, umesto prevezivanja kablova unutar razvodnog ormana.

Povećana performansa
VLAN-ovi oslobađaju propusni opseg mreže tako što ograničavaju Broadcast i saobraćaj između čvorova mreže.

Bolje iskorišćenje server resursa
Sa VLAN kompatibilnim adapterom, server može da bude istovremeno član više VLAN-ova. Ovo smanjuje potrebu rutiranja saobraćaja do i od servera.

Pojačana sigurnost mreže
VLAN-ovi kreiraju virtuelne međe koje se mogu preći samo pomoću rutera. Zbog ovoga se u VLAN-ovima po potrebi mogu koristiti standardni ruter paket filtri radi povećanja sigurnosti mreže.

Prioritizacija saobraćaja

Nešto pre izrade 802.1Q standarda problem performanse većih LAN mreža je bio usmeren na izradu standarda prioritizacije saobraćaja – IEEE 802.1p.

Ono što je sve vreme nedostajalo Ethernet tehnologiji je “kvalitet servisa”, odnosno način da se za pojedine vrste saobraćaja garantuje performansa. U slučaju prenosa podataka ne znači nam puno da li je paket zakasnio nekoliko milisekundi, ali u slučaju prenosa glasa (VoIP) i kašnjenje i retransmisija jednog paketa podataka ima svoju cenu u nerazumljivosti i degradaciji servisa.

802.1p je predvideo primenu 3-bitne šeme prioriteta saobraćaja, koji je ubrzo ugrađen u standard 802.1Q (unutar 4 bajta proširenja Ethernet paketa). Sa tri bita oznake prioriteta na raspolaganju su nam 8 različitih nivoa prioritizacije saobraćaja.

U praksi, prioritizacija je tehnika koju ćemo primeniti tek kada nam ozbiljno ponestane propusnog opsega. Realnost je da proritizacija saobraćaja ne umanjuje mogućnost gubitka paketa, već nam samo nudi izbor - koje pakete ćemo pustiti da izgubimo. Zbog ovoga ćemo prvo pokušati da povećamo efikasnost mreže, pa tek kada dodatnih kapaciteta više nema – da kažemo šta nam je važnije.

S obzirom da VLAN značajno poboljšava propusni opseg mreže, sasvim je logično što je “kvalitet servisa” pridružen i uklopljen u VLAN standard.

Zaključak

VLAN koncept donosi bitne pogodnosti po pitanjima performanse i administracije mreže. Segmentacijom mreže na VLAN-ove dobićemo grupe računara koje raspolažu punim propusnim opsegom, bez ometanja sa drugih delova mreže. Ovo možemo da napravimo i bez primene skupih, komplikovanih i za LAN saobraćaj - sporih rutera.

Cena za ovaj dobitak je (po ko zna koji put) nekompatibilnost sa starom opremom. Za dobitak koji nose označeni VLAN-ovi moraćemo da žrtvujemo staru Ethernet opremu.

Ako smo u prilici da pravimo novu mrežu ili da potpuno rekonstruišemo staru, VLAN je koncept koji nam apsolutno treba.

Gigabit Ethernet

03/06/2009 00:26:00 Aleksandar Filip

Ethernet je bez sumnje najrasprostranjenija mrežna tehnologija danas. Od svog nastanka, u Xerox laboratorijama 70-tih godina, doživeo je brojna unapređenja, koja su standard vodila od 10 Mbps (miliona bita u sekundi), preko 100 i 200 Mbps (Fast Ethernet), do fantastičnih 1 i 10 Gbps (milijardi bita u sekundi).

Gigabit Ethernet standard je predložen 1997. sa ciljem da bude potpuno kompatibilan sa već tada brojnim Ethernet instalacijama. Zbog ovoga je bilo potrebno da se sačuva originalni Ethernet CSMA/CD protokol, ali i nešto kasnije uvedeni Full Duplex način rada. Osim rada po bakarnim vodovima (IEEE 802.3ab), predviđeni su i režimi rada po optičkim kablovima (IEEE 802.3z), kao i po kratkim koaksijalnim kablovima.

Inicijalno, Gigabit Ethernet je zamišljen kao tehnologija za pojačavanje protoka po mrežnim magistralama (Backbone), kao i za povezivanje sve jačih radnih stanica i server računara.

Fizički sloj

Fizički sloj Gigabit Etherneta koristi mešavinu proverenih tehnologija originalnog Etherneta i Fibre Channel specifikacije:
1000Base-X je zasnovan na ANSI Fibre Channel modelu i obuhvata 1000Base-SX (850 nm laser na multi-mod optičkim vlaknima), 1000Base-LX (1300 nm laser na single i multi-mod vlaknima), 1000Base-CX (kratki širmovani STP kabl).
1000Base-T je standard za prenos preko dužih bakarnih UTP vodova. Prvobitna ideja je bila da se iskoriste postojeće trase kategorije 5, dužine od 25 do 100m.

MAC

MAC sloj Gigabit Etherneta koristi CSMA/CD protokol, a maksimalna dužina kablovskog segmenta koji povezuje računare je ograničen CSMA/CD protokolom (ako dve stanice primete slobodan medijum i počnu da slanjem podataka nastaje kolizija…).

Minimalna dužina Ethernet paketa je 64 bajta, a razlog za postojanje ove minimalne dužine je da se spreči da stanice završe prenos paketa podataka pre nego što prvi bit stigne do daljeg kraja kabla, gde se može sudariti sa drugim paketom. Tako je najmanje vreme za detekciju kolizije vreme koje je potrebno signalu da pređe sa jednog na drugi kraj kabla.

Najveća dužina kabla unutar Ethernet standarda je 2,5 km (sa najviše 4 ripitera). Kako se brzina prenosa povećava, računari sve brže prenose pakete. Kao rezultat, ako se zbog kompatibilnosti sa postojećim instalacijama zadrži ista veličina paketa i maksimalna dužina kablova, može se desiti da računari prebrzo prenose pakete i ne detektuju koliziju na drugom kraju kabla.

U ovom slučaju, samo dve stvari mogu da se urade:
a) da se zadrži maksimalna dužina kabla i smanji minimalna veličina paketa, ili
b) da se zadrži minimalna veličina paketa i smanji maksimalna dužina kabla.

Kao primer ovog problema može nam poslužiti Fast Ethernet, kod koga je maksimalna dužina kabla prethodno ograničena na samo 100 m, bez promene minimalne dužine paketa u odnosu na Ethernet.

Očigledno je da u slučaju Gigabit Etherneta nema smisla ponovo ograničavati dužinu kabla. Pošto je 10 puta brži od Fast Etherneta, 10 puta manja dužina je samo 10 m, što i nije neka upotrebljiva razdaljina, zar ne?

Umesto da smanjuju dozvoljenu dužinu kabla, tvorci Gigabit Etherneta su primenili svojevrsno lukavstvo. Ujedno i jesu i nisu uvećali minimalnu veličinu paketa na potrebnih 512 bajta. Da bi se zadržala kompatibilnost sa starijom mrežnom “braćom”, minimalna veličina paketa nije promenjena, osim ako je paket kraći od 512 bajta, kada se dopunjuje dodatnim simbolima. Ovaj proces se naziva “Ekstenzija nosioca” (Carrier Extension).

Međutim, pažljivijom analizom primetićete da “ekstenzija nosioca” jeste rešenje, ali da realno smanjuje propusni opseg mreže. Toliko, da ako se prenosi veliki broj malih paketa, rezultujuća performansa je jedva nešto bolja od starog-dobrog Fast Etherneta (jer se u malim paketima prenosi čak 488 nekorisnih bajta).

Tako dolazimo do novog trika, koji se naziva “erupcija paketa” (Packet Bursting). Kada računar ima potrebu da prenese veći broj paketa, paketi se dodaju jedan na drugi dok se ne prevaziđe minimalna dužina paketa, ili ne dostigne maksimalna dužina od 1.500 bajta. Ovim je i problem prenosa manjih paketa rešen.

Bakarni kablovi

Kako je prethodni Fast Ethernet standard zahtevao primenu 4-paričnih upredenih bakarnih parica kategorije 5 (ANSI/EIA/TIA 568-A), Gigabit Ethernet se našao pred problemom prenosa 1000 Mbps preko postojećih vodova projektovanih za samo 100 Mbps. U tehničkom smislu ovakav zadatak nailazi na niz ozbiljnih problema vezanih za nivo slabljenja signala, preslušavanje parica i efekte radio-frekventnog zračenja i smetnji.

Slabljenje (Attenuation) je gubitak signala na putu od predajnika do prijemnika. Kako slabljenje raste sa frekvencijom, projektanti teže da koriste najnižu moguću frekvenciju, koja je konzistentna sa željenom brzinom protoka.

Eho (Echo) je nuz-produkt dvosmernog prenosa (Duplex), gde i prijemni i predajni signal zauzimaju istu paricu.

Preslušavanje (Crosstalk) je neželjeni signal koji nastaje između susednih parica. Pri radu sa 4 parice, na svaku paricu utiče preslušavanje sa susedne 3 parice. NEXT je preslušavanje na bližem kraju, a FEXT na daljem kraju parice. FEXT nivo nije definisan za kategoriju 5.Srećom razvoj DSP čipova (Digital Signal Processor) i novih telekomunikacionih tehnika je pristigao taman za rešenje ovih problema. Evo kako:
- koristiće se sve 4 postojeće parice, pri čemu se mora poštovati EIA-568-A standard,
- na paricama će se koristiti brzina simbola do ili ispod 125 Mbaud-a (baud je simbol u sekundi, a simbol može da ima više stanja od binarnih 0 i 1).
- koristiće se PAM-5 enkodovanje podataka da bi se povećala količina informacija prenesena svakim simbolom (umesto binarnih 0 i 1, od jednom se prenosi 5 stanja: -2, -1, 0, 1 i 2).
- koristiće se Trelis 8-stepena predikciona korekcija grešaka (Forward Error Correction) da bi se umanjio uticaj šuma i preslušavanja
- koristiće se tehnika uobličavanja signala da bi se ograničio spektar
- koristiće se specijalne DSP tehnike ekvilizacije da bi se umanjio uticaj šuma, eha i preslušavanja…

I da skratimo priču, ovim se efektivno dobija 4 x 250 MBps, odnosno željeni Gigabit. Pri ovome su elegantno pozajmljena pojedina napredna rešenja iz prethodnih Fast Ethernet standarda:
- Rad na 125 Mbauda je preuzet iz standarda 100Base-TX,
- Rad na 4 parice je preuzet iz standarda 100Base-T4,
- DSP tehnika i kvinarno enkodovanje (5 stanja) od 100Base-T2.

Ipak, iako su se projektanti potrudili, instalirani UTP kabl kategorije 5 ipak nije 100% siguran za prenos Gigabit Etherneta, te se ubrzo posle objavljivanja Gigabit Ethernet standarda pojavila potreba za višim standardima kablova, i to kao kategorija 5E, 6 i 7.

Uticaj preslušavanja parica na bližem (NEXT) i daljem kraju (FEXT)

5 ili 5E, pitanje je sad?
Nivo međusobnog preslušavanja signala između 4 parice unutar Gigabit Ethernet kabla je toliki, da ako je pri montiranju kabla došlo da samo nekoliko milimetara većeg raspredanja parica – Gigabit Ethernet ne radi dobro. Procena je da takvih “malih” grešaka na postojećim atestiranim instalacijama kategorije 5 ima oko 10-20%, te je pametnije napraviti dodatnu rezervu u vidu više kategorije kablovskih sistema, nego popravljati trase koje ne rade.

Tako je nastala kategorija 5E, koja je u suštini uvela proveru par dodatnih parametara kabla i priključnog materijala, a danas se u novim instalacijama standardno primenjuje umesto kategorije 5.

Oprema

Gigabit Ethernet oprema se koristi tamo gde očekujemo najveće probleme sa protokom, a to su veze između snažnih Ethernet Switch uređaja (Uplink), kao i u slučaju povezivanje server računara na mrežu.

Zbog kompatibilnosti sa postojećim instalacijama Gigabit Ethernet LAN adapteri se često javljaju kao 10/100/1000 PCI karte, ali i kao uređaji specijalizovani za Gigabit UTP ili optičku vezu.

Noviji Fast Ethernet Switchevi mahom imaju bar jedan Gigabit Uplink port ili prazno mesto za njegovu ugradnju

Video nadzor: Umrežavanje TeleEye opreme

03/06/2009 01:56:00 Aleksandar Filip

Za razliku od tradicionalnih CCTV sistema, TeleEye oprema predstavlja kompletno rešenje za video nadzor preko računarskih mreža. To znači da je prenos videa sa sistema kamera moguć preko bilo koje veze koja je na raspolaganju, od LAN, WiFi, GSM, GPRS, ISDN, ADSL, sve do modemskih linija...

Za razliku od tradicionalnih CCTV sistema, TeleEye oprema predstavlja kompletno rešenje za video nadzor preko računarskih mreža. To znači da je prenos videa sa sistema kamera moguć preko bilo koje veze koja je na raspolaganju, od LAN, WiFi, GSM, GPRS, ISDN, ADSL, sve do modemskih linija...

Slika 1. Nadzor udaljene lokacije putem Web čitača

Svaki TeleEye uređaj ima ugrađen Web server sa dodatnim režimom prikaza videa u realnom vremenu, čime se preko Web stranica i standardnih Web čitača, bez dodatnog klijent softvera, može vršiti nadzor udaljene lokacije.

TeleEye sistem priključen na Internet, osim osnovne sigurnosne namene, se može koristiti i u reklamne svrhe, ako na primer kamere prikazuju atraktivne turističke destinacije.

Kabliranje i povezivanje lokacija

Umesto formiranja paralelne mreže koaksijanih video kablova ili sistema pojačivača i adaptera za prenos preko telefonskih parica, TeleEye nudi koncept povezivanja kamere na najbliži čvor lokalne računarske mreže. Uštede koje se ovakvim sistemom prenosa postižu nisu zanemarljive, naročito u sistemima koji zbog poslovnih potreba već imaju realizovanu mrežnu instalaciju.

Najjednostavniji sigurnosni sistem je kombinacija TeleEye TM326 kamere i jednokanalnog mrežnog interfejsa TeleEye VT3-1CA. Ovakvi podsistemi se dalje povezuju preko LAN i WAN mreže, do maksimalnog kapaciteta nadzora 16 udaljenih lokacija na jednom centralizovanom mestu.

VT serija uređaja

TeleEye VT serija uređaja podržava istovremeni prenos kolor videa preko mreže (LAN/Internet/ADSL) i dial-up (PSTN/ISND/Mobile) linkova, pri rezoluciji od 640x480 tačaka u PAL i NTSC formatu.
Uređaji poseduju Fast Ethernet interfejse preko kojih se vrši povezivanje sa PC računarima radi nadzora i snimanja videa.
Zavisno od tipa uređaji imaju 1, 2, 4, 8 ili 16 video i alarmnih ulaza, kao i 2 asinhrona RS-232 porta za povezivanje modema i terminala.

Takođe je ugrađena i podrška za obradu spoljašnjih alarma, gubitka video signala, Dial-Back, kontrola releja i slanje statusnih e-mail poruka.

VX serija uređaja

Slika 2. TeleEye III+VT

TeleEye VX uređaji predstavljaju kompletno rešenje za lokalni i daljinski nadzor i snimanje. Pri tome u lokaciji koja se nadzire nije potreban računar, već samo TeleEye VX uređaj i video monitor. Snimanje se vrši na ugrađenom disku, sa arhivom koja obuhvata period do 80 dana. Osnovne karakteristike su:
fleksibilno povezivanje: Internet, LAN, telefonska linija, ISDN, ADSL, mobilne mreže...
- Dual Connectivity: istovremeno TCP/IP i dial-up povezivanje,
- do 16 video i alarmnih ulaza,
- real time video prijenos do 25 fps na LAN-u ili brzoj Internet vezi, do 20 fps na telefonskoj liniji,
- rezolucija do 640x480 piksela,
- ugrađen Web server,
- podrška za statičke i dinamičke IP adrese,
- prijem videa i na PDA uređajima (mobilni video nadzor),
- triplex rad: istovremeni nadzor, snimanje i pregled snimljenih zapisa,
- inteligentno upravljanje događajima: u slučaju detekcije pokreta po svakoj kameri ili aktivacije alarmnog ulaza uređaj započinje automatsko snimanje, uključuje do 4 releja, šalje e-mail ili SMS poruku i poziva alarmni centar gde šalje video sliku),
- daljinska kontrola snimanja, konfiguriranje,
- ugrađen izmenjivi čvrsti disk (fijoka sa ključem),
- back up videa kroz LAN,
- pre i post alarmno snimanje,
- telmetrijska kontrola kamera,
- daljinska kontrola sa 4 ugrađena releja.

Mobilni nadzor

Video nadzor i prijem video signala u TeleEye sistemima je moguć i u mobilnim mrežama, pomoću WiFi, GSM/GPRS ili čak G3 konekcija. Tehničke karakteristike ovakvih rešenja su:
- video prenos preko mobilnih mreža. (GSM,GPRS,WLAN, UMTS )
- brz video prenos, do 25 slika u sekundi na bežičnoj lokalnoj mreži,
- podržava 16 video kanala,
- visoka rezolucija slike do 320 x 240 piksela,
- zaštitna lozinka,
- automatsko primanje video slike u slučaju alarma,
- moguća istovremena konekcija više korisnika,
- daljinska kontrola kamera,
- mogućnost snimanja pojedinačnih video slika u BMP formatu,
- podržava "sureLINK" tehnologiju (ADSL sa dinamičkom IP adresom),
- podržava sve ručne računare sa MS Windows CE 3.0 ili Pocket PC 2002 operativnim sistemima.

Mobilni video nadzor se može formirati na više načina. Potrebna je kamera, TeleEye uređaj i GSM/GPRS ili WLAN mreža.

GSM:
Kamera -> TeleEye -> modem-> telefonska linija -> GSM mreža -> računar sa GSM modulom (PC, Notebook PC ili PDA)

GPRS:
Kamera -> TeleEye -> ADSL modem ili stalna Internet veza -> GPRS mreža -> računar sa GPRS modulom (PC, Notebook PC ili PDA)

WLAN:
Kamera -> TeleEye -> WLAN mreža -> računar sa WLAN modulom (PC, Notebook PC ili PDA)