Хрватска у шоку

петак, 15. апр 2011, 13:22 -> 16:34RTS

Пошто је Хашки трибунал инкриминисао "Олују" као удружени злочиначки подухват и осудио генерале Готовину и Маркача, Хрватска у шоку. Неколико хиљада људи на централном загребачком тргу пресуду дочекало у сузама.

Пресуда Хашког трибунала, којом је операција "Олуја" названа заједничким злочиначким подухватом, дочекана је у Хрватској са неверицом и незадовољством.

Председник Иво Јосиповић рекао је да је шокиран пресудом Хашког суда тројици генерала, која, како је навео, представља озбиљан правни и политички акт.

"Генерали су осуђени и многи грађани тешко прихватају те пресуде. Не доводимо у питање легалност и легитимност домовинског рата и 'Олују'", изјавио је Јосиповић.

Премијерка Јадранка Косор изјавила је на ванредној конференцији за новинаре да одлука Трибунала, којом су Анте Готовина и Младен Маркач осуђени на 24, односно 18 година затвора, није правоснажна и да предстоји дуг жалбени поступак.

Косорова је навела да је "Олуја" била легитимна борбена операција са циљем ослобађања хрватске државне територије од окупације. Хрватска премијерка је сазвала и седницу владе, на којој ће се расправљати о даљој помоћи генералима.

Пресуду тројици генерала на Тргу Бана Јелачића у Загребу чекало је више хиљада људи. Осуђујућа пресуда Готовини и Маркачу дочекана је са повицима незадовољства, сузама и псовкама.

Окупљени су, затим, изнели велики портрет Готовине и транспарент са списком "хрватских издајника", на којем су били и бивши председник Стјепан Месић, као и актуелни Иво Јосиповић и премијерка Јадранка Косор.

Одлуку Хашког трибунала у Хрватској оцењују као политичку, а на скупу у Загребу поручено је и да Хрватска никада неће признати Хашки суд.

Бивши учесници рата сматрају да је пресуда срамна за хрватску владу. "Овом пресудом смо осуђени сви ми, домовински рат и Хрватска", навео је Бранко Борковић, један од команданата одбране Вуковара.

"Значи ли то да ће Хрватска бити држава утемељена на злочину, а први председник вођа злочиначког подухвата. У пресуди се уопште није спомињала агресија на Хрватску", рекао је посланик ХДССб-а Боро Грубјешић.

Међутим, према речима председника Грађанског одбора за људска права из Загреба Зорана Пусића осуђујућа пресуда је била очекивана, а разочарање хрватске јавности због високих казни последица је навијачког и пристрасног новинарства, које је ширило лажну наду да они могу бити благо кажњени.

"Највише забрињава навијачки став доброг дела медија и обмањивање јавности, јер су они сада шокирани, а брине и став Католичке цркве која би по свом послању морала рећи коју реч о великом броју жртвама, поготово што се након 'Олује' десио велики број убистава и крајње нехришћанских поступака које је неко направио, а није одговарао", рекао је Пусић.

Известилац Европског парламента за Хрватску Ханес Свобода поручио је да пресуда Хашког трибунала неће утицати на преговоре Загреба са ЕУ.

14. 04. 2011

PRESS

OBRATI PAZNJU NA POSLEDNJU STVAR...

Džoni snimio novi album!

Das ist Johnny - Na Jutjubu se pojavilo šest Štulićevih obrada narodnih pesama, verovatno snimljenih u kućnoj varijanti. Autentičnost se ne dovodi u pitanje, ali se još ne zna da li su pesme objavljene uz odobrenje večitog buntovnika

Najveći buntovnik rok scene eks-Jugoslavije, kultni i kontroverzni pesnik i pisac, Branimir Džoni Štulić, ponovo je propevao, posle čitave deceniju i po pauze! Šest novih pesama bivšeg frontmena „Azre" objavljeno je na Jutjubu pre oko dve nedelje, a svi klipovi su, u stvari, obrade čuvenih narodnih pesama: „Emina", „Što te nema", „Danka", „Pusti da ti leut svira", „Ramo, Ramo" i „Stojanke, bela Vranjanke".

Zasad nije jasno kada su pesme tačno nastale, gde su snimane, ni kako je korisnik Jutjuba koji ih je postavio uspeo da dođe do njih. Tek kada se to desi, znaćemo i da li su objavljene uz Džonijev blagoslov, ili mimo njegovog znanja. Autentičnost ne treba dovoditi u pitanje: osim što je Štulićev glas nemoguće tako „skinuti", na istom se kanalu na Jutjubu nalazi više od 150 njegovih i „Azrinih" pesama.

Osnaživanje kulta

Nove pesme još nisu dostigle veliku popularnost - poslušalo ih je tek između 300 i 2.700 ljudi, najviše „Danku" Tome Zdravkovića - ali komentari ispod njih dovoljno govore o tome koliko su slušaoci bili oduševljeni. Jer, bilo da su snimljene nešto ranije ili tek pre koju nedelju, to je i dalje onaj isti Džoni, sa neponovljivim glasom i šmekom zbog kojeg njegova popularnost ni danas ne jenjava, a klinci se i dalje laćaju gitare da bi naučili „šta da rade", na „sunčanoj strani ulice", smuvali „lijepe žene koje prolaze kroz grad", pa osetili „usne vrele višnje"...

Muzički kritičar Momčilo Rajin, kojem smo poslali linkove, kaže da novootkriveni snimci - iako tehnički vrlo oskudni - imaju posebnu draž i značaj, jer podupiru Džonijev kult.

- Što se ređe oglašava i pojavljuje, on osnažuje svoj kult. U sećanju i srcima onih koji su pre tri decenije rasli uz njegove stihove i muziku zauvek će ostati kao jedan od retkih autora koji večno preskače rampe, ne pristajući na osrednjost i konvencije. Kao večiti buntovnik s razlogom - ocenjuje Rajin za Press. - Nejasnog porekla, mesta i vremena nastanka, ovi snimci podupiru kult. Više nego dovoljno za Džonijev ego kao i za neposustalu armiju njegovih obožavalaca. I potpuno je jasno - biće ih još!

I Dado Topić, čovek čija je grupa „Tajm" povela „Azru" na prvu turneju, kaže za Press da ga, kao kolegu, raduje ako je Džoni ponovo počeo da snima.

- On je dugo zavaravao, prvo sebe, a onda i druge, da ga muzika više ne zanima - ubeđen je Dado Topić. - Meni se čini da je iz svih tih izjava proizlazilo upravo suprotno: da ga boli što nije na sceni. Džoni nije veliki pevač, ali u glasu ima primesu nečega što nije patetika, ali što daje notu humanosti svemu što izgovori. Brine me što već dugo ne služi svojoj sudbini, jer je on na ovaj svet poslat da ljudima nešto kaže. Džoni jeste ponosan, dostojanstven, ali je izuzetan čovek i ubeđen sam da ćemo ga videti na koncertima na celom prostoru bivše Jugoslavije. Samo je pitanje kada.

Džoni je još 1991. - zauvek, čini se - otišao u Holandiju, u mestašce Haueten, pored Utrehta, gde i danas živi, sa suprugom Holanđankom. U retkim intervjuima koje je davao za balkanske medije, poručivao je da se više ne bavi muzikom. Jedine strasti su mu fudbal, lake droge, pisanje poezije i prevođenje grčkih klasika.

Književna karijera

U novim Džonijevim pesmama poslednji put smo mogli da uživamo 1996. Tada je za „Komunu" objavio dupli album „Anali". Godinu kasnije, u srpskim prodavnicama pojavio se i album „Blaze", sa 23 pesme, ali Džoni i dan-danas tvrdi da su pesme objavljene bez njegovog odobrenja.

Zanimljivo je što su se na tom albumu pojavile četiri obrade: „Mito bekrijo", „Dimitrije sine Mitre", „Rožica sem bila" i „Vehni, vehni fiolica".

O obradama je govorio i 2001, kada je, navodno, radio na novom materijalu. Možda se tek deceniju kasnije usudio da ih objavi?

Bilo kako bilo, prošle godine je „Plato buks" izdao komplet od 14 knjiga: Štulićeve prevode dela antičke književnosti (na mešavinu svih balkanskih jezika) i tekstove pesama grupe „Azra", uz dvostruki disk sa koncerata njegovog benda u Banjaluci i Mostaru 1990. godine. Tada se spekulisalo da će se Štulić možda i pojaviti na beogradskoj promociji kompleta, ali je on - kao i toliko puta do sada - ostao u ilegali.

Sredinom oktobra 2009. srpski ministar policije Ivica Dačić ponudio je srpski pasoš Branimiru Štuliću, a isto su učinile i njegove kolege iz Hrvatske i Makedonije. Džoni je i tada ponovio da će možda uzeti srpsku putnu ispravu, tek da bi mu život bio lakši, ali da sebe i dalje smatra - Jugoslovenom.

Marko Prelević

3.000 lekara uzelo mito

BEOGRAD 12. 04. 2011

PRESS

SVAKI DESETI ZAVUKAO RUKU U DŽEP PACIJENTA

Bezobrazno - Ima i onih koji godišnje od mita zarade nekoliko desetina hiljada evra

Najmanje 3.000 lekara, od 29.000 koliko ih ima u Srbiji, barem jednom je primilo mito od pacijenta, tvrde Udruženje „Doktori protiv korupcije" i medicinski stručnjaci sa kojima je Press juče razgovarao.

Među korumpiranim doktorima ima i onih koji na ovaj način godišnje zarade po nekoliko desetina hiljada evra, a svoj materijalni status i ne kriju već voze besna kola, žive u raskošnim vilama i letuju isključivo na dalekim destinacijama.

Redovne plate u hirurgiji, grani u kojoj je korupcija najprisutnija, kreću se od 700 do 1.000 evra. Hirurzi, kaže statistika, nedeljno u proseku urade od dve do tri operacije, odnosno oko 150 godišnje. Ako se pretpostavi da otprilike jednu trećinu zahvata naplate ispod ruke, i to po ceni prosečnog mita u zdravstvu Srbije - 225 evra, njihova godišnja zarada od korupcije je 11.700 evra. A, mnogi, naravno, uzmu i mnogo više, jer se muva i sa listama čekanja, nabavkom lekova, farmaceutskim kućama...

Uzimaju i za zračenje

Portparol Društva privatnih lekara i stomatologa i član Udruženja „Doktori protiv korupcije" Draško Karađinović kaže za Press da je od ukupnog broja zaposlenih u zdravstvu deset odsto, odnosno 3.000 lekara uzelo mito ili bilo u mogućnosti da zaradi na taj način.

- To su hirurzi, ginekolozi i zdravstveni radnici koji rade na takozvanim skupim i komplikovanim tehnologijama. Videli smo kako se naplaćuju liste čekanja za zračenje u Sremskoj Kamenici. Često se može čuti, kada se priča o korupciji, kako su plate lekara male u odnosu na njihov vek proveden nad knjigom. A, plate hirurga su do 1.000 evra i od dva do tri puta su veće od prosečnih u Srbiji. Istraživanja su, međutim, pokazala da visina plate uopšte ne utiče na korupciju, ako nema nadzora ni kontrole - rekao je Karađinović.

Prema njegovim rečima, hirurg koji je sklon korupciji i te kako je prepoznatljiv.

- Skupi automobili, vile, kuće sa bazenima, skupi satovi, razbacivanje viskijem... Setite se šta su sve prošle godine pronašli uhapšenim doktorima sa Instituta za onkologiju. Takođe, gotovo nijedan od tih lekara ne radi samo u državnoj ustanovi. I, ono što je najgore, tih nekoliko hiljada ljudi koji uzimaju pare ispod ruke zbilja misli da im to pripada - kaže Karađinović.

Doktor Milena Jauković iz Urgentnog centra u Beogradu smatra da je broj od 3.000 lekara ogroman, ali se istovremeno pribojava da ih ima i više.

Plate zaposlenih u zdravstvu

- Supspecijalista, primarijus 66.466

- Specijalista hitne pomoći, reanimacije, hirurg, onkolog, psihijatar, rendgen služba 64.018

- Specijalisti u stacionarima zdravstvenih centara i dispanzeru kliničkih centara 59.686

- Specijalisti u domu zdravlja, u laboratorijama 59.235

- Doktori medicine, stomatologije, diplomirani farmaceuti i farmaceuti biohemičari 51.119

- Medicinske sestre i tehničari 28.540-31.238

- U Srbiji operacione sale nikada ne zvrje prazne. Uvek ima pacijenata kojima se operišu kila, žučna kesa ili proširene vene. Na osnovu statistike i onoga što čujem rekla bih da je broj lekara koji uzima mi to veći. Istina, u našem sistemu ima mnogo više normalnih, poštenih zdravstvenih radnika koji vole svoj posao, ali je broj onih kojima su pare važnije od bilo kakvog moralnog principa epidemiološki problem. Jer, ako vi imate situaciju da se zbog mita uhapsi jedan doktor na neurohirurgiji, a nedugo zatim iz istog razloga još dvojica, to onda govori o velikom problemu društva - ocenila je Jaukovićeva.

Ministar na potezu

Novi ministar zdravlja Zoran Stanković, koji je najavio da će se obračunati s korupcijom, rekao je da će u tom procesu „smenjivati direktore i ljude koji su u vezi sa nekim koruptivnim zahvatima". On, međutim, nije mogao da nam otkrije svoj plan.

- Ministar moli samo za još malo strpljenja. On će do polovine maja obelodaniti konkretnije predloge aktivnosti u oblasti borbe protiv korupcije - rečeno nam je u Ministarstvu zdravlja.

Zvanično: Kabl se sam zapalio

Kako Press saznaje, iako je na uviđaju utvrđeno da je požar izazvao opušak, predsednik Osnovnog suda Vidoje Mitrić prihvatio je verziju po kojoj je vatra izbila zbog „samozapaljenja kabla klima-uređaja". Biljana Lazić, portparol suda, za Press je izjavila:

- U ponedeljak je došlo do manjeg incidenta paljenjem kabla klima-uređaja. Još nije utvrđen uzrok požara. Ali, najvažnije je da nije bilo materijalne štete - kaže Biljana Lazić.

Ljubinka Račić,Beograd