Vlasnici izgubljenih para nemaju obavezu da nagrade nalazače. Do 1987. zakon garantovao 10 odsto nagrade. Zatvor ako se zadrži novac
- Do 1987. godine važio je propis da nalazaču sleduje 10 odsto vrednosti izgubljenog predmeta - objašnjava Vujačić. - To je bilo lako kada je reč o novcu, ali je bilo malo komplikovanije kada treba proceniti vrednost, na primer, izgubljenog sata. Bilo je, doduše retko, i slučajeva da nalazač koji je ostao bez nagrade tuži vlasnika i traži procenat koji mu garantuje zakon. Danas, međutim, ne postoji takav propis.
MARININ postupak ipak neće proći bez nagrade. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić najavio je da će ona dobiti posao u policiji. Vlasnik torbice će, s druge strane, ako bude pronađen morati policiji da objasni odakle mu novac. U policiji ne isključuju mogućnost da pare nije zaboravio već ih u toaletu kafića ostavio za nekoga.
Zakon, ipak, jasno propisuje koje su dužnosti nalazača. Svako ko nađe izgubljenu "pokretnu stvar" dužan je da je vrati vlasniku ili da obavesti policiju. U suprotnom preti mu kazna za krivično delo utaje, što znači da bi mogao da odleži iza rešetaka i čitavih godinu dana. Istina, još nije zabeleženo da je neko pronađen i osuđen zato što nije vratio tuđe pare.
- Praksa pokazuje da većina nalazača vraća novac zato što je bilo svedoka da su ga pronašli - kaže Vujačić. - To naravno ne znači da nema poštenih i primera vrednih postupaka kao što je ovaj devojke iz Kruševca.
Kada ne može da utvrdi čiji je izgubljeni novac, nalazač mora da pozove policiju koja će pokušati da pronađe vlasnika. Ako i potraga policije ostane bez uspeha, novac završava u državnom budžetu.
