Kako sačuvati nerve

Svima se dešava da odreagujemo ishitreno i oštro u nekim situacijama. Ako nam pređe u naviku da tako lako pucamo po šavovima, to nam može navući sive oblake na sreću i generalno raspoloženje.

Foto: Carlos Porto / FreeDigitalPhotos.net

Ponekad je dobro rešenje i brojati do 10, ali ko je sve u stanju da toliko broji kada nervi već popuštaju.

Nudimo vam grupu pitanja na koja je dobro odgovoriti pre nego što pustimo da situacija kontroliše nas, umesto obrnuto.

Možda nisam u pravu? Niko ne voli da ga kritikuju i da ne bude u pravu. Pogotovo kada nam neko skreće pažnju da smo i dalje dete kada je reč o nekim stvarima, a to smo, zapravo, samo mi. Istina je, nekad zaista nismao u pravu. Prvo se zapitajmo, onda reagujmo.

Da li ovo išta rešava? Nađemo se u prilikama kada oko iste stvari gubimo razum iznova i iznova. Istina je da ljudi imaju navike koje mogu beskrajno da iritiraju i one se nikada neće promeniti. Kada neko ne odgovori na poruku, ne ispuni zadatak na vreme, konstantno kasni ili mljacka dok jede, to može da nas dovede do ivice ludila. Međutim, da li će nas izliv negativnih emocija ili bes lišiti njihovih navika? Neće. Ništa nećemo popraviti, samo ćemo se osećati gore.

Da li popravljam situaciju? Kada nas neko blizak jako iznervira i kada krenemo da vičemo i da se praznimo,koliko puta smo samo preneli raspravu na sasvim drugi nivo? Koliko puta smo načeli teme za koje smo mislili da više nisu sporne? Ničim ne popravljamo situaciju, smao od jedne pravimo dve.

Da li bi trebalo da pomognem? Često gubimo razum u svađi i ljutnji jer smo sami nemoćni da rešimo problem. Često to radimo i kada ne možemo drugome da pomognemo pa se na neki suludi način vadimo iz bezizlazne situacije. Naša krivica nema noge ali ide vrlo daleko, bez pitanja. Nađimo zajednički jezik i nađimo tako i koren problema.

Da li mi je sve po volji? Kada sami sebi nismo napravili ugođaj, skraćuje nam se fitilj. Niko nije kriv što nam je hladno, što nismo jeli pre nego što smo pošli, što nam je prazna baterija ili što smo zakasnili na premijeru. Zaista, koji god problem nastane u takvim trenucima, čini nam se bezbroj puta većim jer i sami nismo načisto. Tada se istresamo na svima osim na sebi. To tako ne ide.

Mogu li se našaliti na ovaj račun? Humor može biti i više nego učinkovit, ali je vrlo teško smejati se kada je situacija pomalo kritična. Treba naći u sebi komedijaša koji od svega može zbijati šale.

Nije lako pričati sam sa sobom kada sve izmiče kontroli, ali vredi pokušati. Ako niko neće biti uvređen i ako se problem reši sa uspehom, onda vredi popričati sa sobom. Vremenom će to postati praksa a ne pucanje po šavovima.

from B92 Zivot

Radim kao konj, a lažem čim zinem

Šampion: Mlađan Dinkić, srpski Baron Minhauzen

Pripremile: e-Novine

Veličina slova:

Da li ste ikada videli konja koji laže: Mlađan Dinkić, ljubitelj životinja

Photo: FoNet

Nakon intervjua za list „Danas“ pod naslovom „Zbog Tadića sam obećavao 1.000 evra“, ministar ekonomije Mlađan Dinkić potpuno je poludeo: prvo je tvrdio da „Danas“ laže, da nije rekao ono što je rekao, potom je priznao da je rekao što je rekao, ali da mu smeta naslov, onda je u mentalnom raspadu građanima Srbije poručio da ničeg u ovoj državi ne bi bilo – da nije njega, Mlađana. Konačno, sebe je uporedio sa konjem i zahtevao od glasača da ga zbog toga poštuju

Photomontage: Zlica

PRVI ČIN: ŠTA JE DINKIĆ REKAO ZA LIST „DANAS“
*Neispunjeno obećanje o 1.000 evra za akcije ostaje slaba tačka i stranke G17 i vas kao političara.
Znam, potpuno sam svestan toga. Priznajem da sam krajem 2007, kada sam pisao to pismo građanima, bio svestan rizika u koji ulazim. S jedne strane, bio sam potpuno uveren da je moguće dobiti 1.000 evra za besplatne akcije, jer se radi o najvrednijim srpskim preduzećima, ali nisam predvideo svetsku finansijsku krizu, koja je urušila akcije svih kompanija u svetu. Takođe, nisam ni slutio da će NIS biti maltene poklonjen i da će tu propasti deo vrednosti preduzeća. Uostalom, građani će videti koliko će dobiti novca od akcija Telekoma, pa će moći da sude šta bi bilo da je NIS prodavan na transparentnom tenderu. Takođe, još nisu podeljene akcije EPS i drugih kompanija. Na kraju krajeva, znam da ću platiti političku cenu tog tada nesmotrenog političkog obećanja, ali sigurno je da će građani dobiti mnogo više novca od akcija javnih preduzeća nego što sada očekuju.

*Zašto ste uopšte dali takvo obećanje?
Razlog zbog kojeg samo ušao u to političko obećanje je strah da bi Boris Tadić mogao da izgubi predsedničke izbore, raspisane za januar 2008, od Tome Nikolića. Ja to nisam uradio zbog svoje stranke, koja uopšte nije učestvovala na tim izborima, već je podržavala Tadića. Kasnije analize su pokazale da bukvalno tih 100.000 glasova, za koliko je pobedio u drugom krugu, dobrim delom potiču od zajedničkog obećanja, koje sam ja preuzeo lično na sebe, o besplatnim akcijama. Znači, preuzeo sam na sebe obećanje, a preusmerio svu političku korist Tadiću.

*Da li se sada kajete zbog toga?
Ne. Uradio bih to ponovo jer sam, ponavljam, verovao u to. Znao sam da je to politički neoprezno, ali sam se plašio da bi Srbiji bilo mnogo gore da je Nikolić pobedio.

DRUGI ČIN: DS UPOZORAVA DINKIĆA
Potpredsednica Demokratske stranke Jelena Trivan izjavila je da su na poslednjim parlamentarnim izborima sve stranke koje čine vladajuću koaliciju imale sopstveni program i da je zato "neumesno da se bilo ko, pravdajući se zbog neispunjenih obećanja, krije iza imena predsednika Borisa Tadića". Reagujući na izjavu lidera G17 plus Mlađana Dinkića, Jelena Trivan je agenciji Tanjug izjavila da je Tadić na predsedničkim izborima 2004. i 2008. pobedio "zahvaljujući svom ugledu i rezultatima", dodajući: „To što je Boris Tadić danas političar s najvećom podrškom u Srbiji, iz čega i vladajuća koalicija crpi kredibilitet, ne može biti alibi za pokušaje da pojedinci traže izgovor za sopstvene rezultate pozivajući se na njegovo ime. Da li to znači da će se svaki političar koji je preuzeo odgovornost za neku oblast ubuduće pozivati na predsednika svaki put kada neki od ciljeva ne ispuni?“.

Ne skrivaj se iza mog Borisa: Jelena Trivan, predsednikova družbenica

Photo: www.smedia.rs

TREĆI ČIN: NISAM REKAO ONO ŠTO SAM REKAO, MAJKE MI MIROSINKE!
U emisiji „Kažiprst“ Radija B92, Mlađan Dinkić demantovao da je navodno obećao da će građani dobiti od besplatnih akcija 1.000 evra, da bi Boris Tadić pobedio na predsedničkim izborima. On je rekao da su njegovu izjavu iskoristili za manipulacije politički protivnici, koji se plaše rasta rejtinga njegove partije Ujedinjeni regioni Srbije. Dinkić je u emisiji "Kažiprst" rekao da je duboko verovao u to da je moguće da građani dobiju od besplatnih akcija 1.000 evra i da i danas smatra da bi te akcije toliko vredele da nije bilo svetske ekonomske krize, koja nije mogla da se predvidi i koja je višestruko oborila cene svih mogućih akcija u svetu i da NIS nije prodat u bescenje Rusima.

Ističući da mu je žao što je DS na bazi nekorektnog naslova u listu "Danas" (naslov je bio, podsećamo: Zbog Tadića sam obećavao 1.000 evra) izvela zaključke da se iza nekoga zaklanja, Dinkić je naglasio da mu nikada Tadić nije tražio da to obeća, nego da je sam preuzeo svu odgovornost i da sam plaća političku cenu. On je naveo da je objavljena laž konstrukcijom koja implicira da je namerno lagao da bi Tadić dobio izbore, jer to nikada ne bi učinio ni za koga da bi dobio neke političke poene, podsetivši da na predsedničkim izborima nije ni učestvovao i da to obećanje nije bilo namenjeno stranci.
Dinkić je rekao da nije slagao, nego dao pogrešnu procenu, na čiju realizaciju nije mogao uticati i da je potrebno pogledati emisiju "Raspakivanje" RTS od pre mesec dana u kojoj je rekao isto što je izjavio i listu "Danas", a da je, de facto, pomogao Tadiću da dobije izbore, jer je, prema anketama, doprineo da 700.000 ljudi za njega glasa.

Radim kao konj, a pijem kao smuk: Mlađan, maliganski ekspert plus

Photo: BETA

ČIN ČETVRTI: „DANAS“ RASKRINKAO DINKIĆA
Povodom tvrdnji Mlađana Dinkića izgovorenih u jučerašnjem izdanju emisije Kažiprst, Redakcijski kolegijum dnevnog lista “Danas” objavio je sledeće saopštenje.

Mlađan Dinkić, predsednik stranke G17 plus i saveza Ujedinjeni regioni Srbije, pokušao je danas (četvrtak) da iznoseći neistine negira svoju izjavu da je krajem 2007. obećao građanima Srbije 1.000 evra za besplatne akcije javnih preduzeća delom i zbog "straha da bi Boris Tadić mogao da izgubi predsedničke izbore, raspisane za januar 2008, od Tome Nikolića". Ovu tvrdnju, koju su njegovi koalicioni partneri i deo javnosti protumačili kao ozbiljan politički gaf, Dinkić je izrekao u intervjuu listu “Danas”, objavljenom u ponedeljak, 27. decembra.

Dinkić je u sredu, 29. decembra, gostujući u emisiji Kažiprst RTV B92, odgovarajući na pitanja novinarke Danice Vučenić, prvo kazao da je "naslov istrgnut iz konteksta intervjua", da bi odmah potom istakao da nije izjavio "to što piše", da “Danas” "nije korektno preneo to što sam ja rekao", potom da "ja nisam rekao da sam obećao 1.000 evra da bi Tadić pobedio na izborima", zatim da je “Danas” "slagao to", zatim "mogu da puste to što sam ispričao s trake, snimali su ceo intervju i videćete šta sam tačno rekao", a na direktno pitanje novinarke da li je naš list lažirao intervju - "smatram da su zlonamerno napravili naslov, ništa drugo", kao i da smo "napravili konstrukciju koja implicira da sam ja namerno lagao da bi Boris Tadić dobio izbore" i potom "napravili su senzaciju, halabuku, napravili su mi moralni problem".

Iz ovog konfuznog gostovanja Mlađana Dinkića na RTV B92 nije moguće zaključiti čime on zapravo nije zadovoljan. Da li je naš list nešto "slagao", da li neki njegov stav nismo "korektno" preneli, odnosno da li se u intervjuu nalazi nešto što on nije izjavio ili je jedini problem u naslovu koji glasi "Zbog Tadića sam obećavao 1.000 evra".

U vezi s naslovom, situacija je jednostavna. Dinkić ima pravo da njime bude nezadovoljan, ali u kojoj meri taj naslov odražava suštinu njegovog odgovora na pitanje o motivaciji da građanima pre tri godine pruži iznevereno obećanje može lako da se zaključi iz intervjua, koji se nalazi na internet sajtu “Danasa”, u rubrici Politika. Mi smo uvereni da je naslov apsolutno odgovarajući.

Lider G17 plus obrušio se na “Danas” tri dana nakon objavljivanja razgovora s njim. On, niti iko od njegovih saradnika, nije u međuvremenu kontaktirao uredništvo “Danasa” kako bi izneo primedbu, izrazio nezadovoljstvo, zatraži demanti. Naprotiv. Dinkićevi bliski saradnici bili su i te kako zadovoljni i plasmanom intervjua i reakcijama na njega. Toliko o "senzacionalizmu" i "halabuci". Nismo lagali, nismo lažirali, nismo bili zlonamerni, niti smo bilo šta konstruisali. Verno smo preneli sve što je Mlađan Dinkić izjavio, prošlog petka popodne, u svom kabinetu u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, u razgovoru s našim urednikom Nikolom Tomićem i u prisustvu dvojice svojih saradnika.

Pred Novu godinu uvek mi je ovoliki moral: Dinkić, duhovna jedinica mere

Photo: FoNet/Dragan Antonić

"Baš me briga za politiku, postoji neki moral", rekao je Dinkić u Kažiprstu. Potpuno svesni njegovih političkih problema s koalicionim partnerima i potrebe da im se opravda nemoralno prebacujući odgovornost na medije, nadamo se da Mlađan Dinkić više neće govoriti neistine. Bar kada je o “Danasu” reč. O svemu ostalom, neka građani prosude i presude, saopštio je juče Redakcijski kolegijum “Danasa”.

ČIN PETI: DINKIĆ PIŠE PISMO „DANASU“ – INTERVJU TAČAN, SMETA MI NASLOV
Redakcija “Danasa” zamolila je ministra ekonomije i regionalno razvoja i lidera G17 plus da nam objasni juče iznete tvrdnje da intervju s njim sadrži "laži", da je bilo zlonamernih konstrukcija, da neke rečenice "nisu tačne". Evo šta je Dinkić za “Danas” zvanično odgovorio. "Povodom izjava u emisiji Kažiprst na RTV B92 u kojoj sam, pored ostalih tema, komentarisao intervju dat listu ‘Danas’, objavljen u ponedeljak, 27. decembra ove godine, izjavljujem da su navodi izneti u tekstu tačni i istiniti, ali da je naslov intervjua istrgnut iz konteksta i okolnosti u kojima je intervju dat. Takav naslov poslužio je kao inicijalna kapisla za pokretanje orkestrirane kampanje obeležene snažnom zamenom teza - da sam lagao kada sam govorio o besplatnim akcijama u vrednosti od 1.000 evra. Kao što sam u intervjuu i rekao, duboko sam verovao da će građani dobiti taj iznos, ali na dva događaja - poklanjanje NIS-a u bescenje i svetsku ekonomsku krizu, zaista nisam mogao da utičem. Uostalom, na primeru Telekoma građani će videti kakva je vrednost akcija mogla biti postignuta da je NIS prodat po realnoj ceni, a ne poklonjen direktnom pogodbom. Suštinski gledano, teza da sam lagao oko besplatnih akcija je najobičnija neistina. Da zaključim - niko me nije prisiljavao, ni nagovarao da u javnosti procenjujem vrednost besplatnih akcija. Niko me nije primoravao ni da pišem pismo građanima na ovu temu između dva kruga predsedničkih izbora. Svu odgovornost, u političkom i svakom drugom smislu, preuzeo sam na sebe i ne želim da se zaklanjam iza bilo koga. To nikada nisam činio, ne činim ni sada, a neću činiti ni u budućnosti".

Dinkić napred, ostali stoj: Ministar na radnom mestu

Photo: BJ

ČIN ŠESTI: I KONJE UBIJAJU, ZAR NE
Kako prenosi B92, u najnovijoj izjavi ministar ekonomije Mlađan Dinkić kaže da je verovao u sve što je obećavao, da je radio mnogo više od drugih i pozvao građane da to ocene na izborima: "Ja lično mislim da sam uradio mnogo više od drugih, možda sam i mnogo više počinjao stvari da radim, ali sam radio kao konj".

Ministar ekonomije tvrdi da je dve trećine obećanog posla završio, a da je jedna trećina zavisila od ekonomske krize i uslova na koje on nije mogao da utiče: "Ljudi znaju šta je ko rekao i šta je ko uradio. I kad dođu izbori ljudi će glasati. Evo sad uporedite šta je Dinkić uradio i šta su drugi uradili, ja nemam strah od toga".

On kaže da građani kojima se ne dopada to što je on uradio, treba da izaberu drugog, jer on radi najbolje što može: "Moj odgovor je: da mene nije bilo, vi danas ne biste imali gde da štedite. Sad imate banke koje su normalne, a štednja iznosi sedam milijardi evra. Dinar je koliko toliko stabilan u odnosu na onu hiperinflaciju sa kojom smo startovali. Da nije bilo mene, vi sad ne biste imali PDV i pitanje je da li bismo imali normalno funkcionisanje države. Da nije bilo mene, pitanje je da li bi ti ljudi u Rači imali posao, da li bi ti ljudi u Kuršumliji imali posao".

Da mene nema, ne biste imali s kim da plešete: Mlađan, Džontra

Photo: Stock

On kaže i da je on odgovoran što je sada u Rači radi hiljadu ljudi, a u vreme protesta nije bilo ni jednog zaposlenog i to što je u Novoj Pazovi otvorena fabrika bojlera, a u Leskovcu Falke gradi fabriku tekstila: "Ako to nije dovoljan razlog da me cenite, ako neko hoće da traži sitnice, onda neka glasa za nekog drugog", kaže Dinkić.

Na pitanje da li je lažno obećanje to što je rekao da se neće kandidovati ako Koridror 10 ne bude završen do 2010, i da će Stara planina do 2010. postati najveći zimski centar u Jugoistočnoj Evropi, Dinkić kaže da je "živ čovek" i da su greške u proceni normalne jer niko ne može da predvidi šta će se dešavati: "Ja preuzimam punu odgovornost za stvari koje su u domenu Ministarstva ekonomije. Možda neke stvari ne uradim u roku koji san naveo, ali radim. I ta Stara planina se gradi. Evo pitajte tamo ljude kako je izgledala Stara planina tada kad sam dao obećanje, a kako izgleda sad. Ali ja nisam mogao da predvidim te 2008. godine ekonomsku krizu, da će najveće banke u Americi da propadnu, i da će sve to loše da se odrazi na ekonomiju u Srbiji".

On kaže i da mediji u Srbiji nisu korektni prema političarima, jer svaku tvrdnju računaju kao obećanje. On kaže da neke stvari nije obećao - kao što je naprimer povećanje transfera opštinama, već je izneo kao mišljenje - odnosno da je rekao da bi to trebalo da se desi, ali da su mnogi mediji to shvatili kao obećanje. "Kada kažem da bi trebalo povećati transfere opštinama, to nije obećanje. To je moje mišljenje. Ja nisam ministar finansija i ne mogu da odgovaram za to. Prihvatam punu odgovornost samo za ono što se tiče ministarstva ekonomije", rekao je ljutito Dinkić.

Oceni

4.39

Podeli: del.icio.us | Digg | Facebook

• Greatest Shits Mlađana Dinkića

Екуменистичко гажење 10. и 45. апостолског правила

Monday, 03 January 2011

Архимандрит Серафим (Алексијев), Архимандрит Сергеј (Јазаджиев) ЕКУМЕНИЗАМ ОДБАЦУЈЕ 10. И 45. АПОСТОЛСКО ПРАВИЛО, ПОШТО ОВА ДВА ПРАВИЛА ЗАБРАЊУЈУ МОЛИТВЕНО ОПШТЕЊЕ СА ЈЕРЕТИЦИМА Наведена правила категорички - под претњом одлучења од Цркве - забрањују православним хришћанима да се моле са људима одлученим од црквене заједнице. 10. Апостолско правило гласи: "Ако се неко помоли са човеком одлученим од црквене заједнице, макар то било и у дому, нека буде одлучен!" А 45. правило гласи: "Епископ или презвитер или ђакон који се помоли са јеретицима, нека буде одлучен. Ако им пак дозволи да било шта обаве као служитељи Цркве, нека буде свргнут!" Ова правила нам се могу учинити превише строга у ово наше време свеопштег отпадништва. Али она за своју основу имају Богомоткривено учење Цркве: Сам Спаситељ је положио темељ одлучењу од Његове Цркве, рекавши за грешнике који никако не желе да се покају: "А ако ни Цркву не послуша, нека ти буде као незнабожац и цариник." (Мт. 18,17), тј. нека буде одлучен од Цркве! Љубљени ученик Христов, св. Јован Богослов, који се обично назива "апостол љубави", поучава верујуће: "Ако неко долази к вама и ово учење не доноси, не примајте га у кући и не поздрављајте се. Јер ко се поздравља с њим, учествује у његовим злим делима" (2. Јн. 1, 10-11). На први поглед, ове речи као да су у супротности са речима које је Спаситељ изговорио у Беседи на гори: "И ако поздрављате само браћу своју, шта одвише чините? Не чине ли тако и незнабошци?" (Мт. 5, 47). Међутим овде у суштини не постоји противуречност, јер Спаситељ има у виду љубав хришћанина према личним непријатељима ("љубите непријатеље ваше" - Мт. 5, 44). а св. Јован Богослов говори о јеретицима, који су непријатељи Божји, и зато их се треба чувати и клонити их се, јер онај "ко се поздравља с њим, учествује у његовим злим делима". Св. ап. Павле такође пише: "Заповедамо вам, браћо, у име Господа нашег Исуса Христа да се клоните од сваког брата који живи неуредно, а не по предању које примише од нас" (2. Сол. 3, 6). Из казанога јасно произлази да наведена Апостолска правила само понављају и развијају мисао из Светог Писма. Забрана општења са јеретицима има за циљдаспречи ширење заблуде међу правилно верујућима. А заблуда је свако својемислије, свака несагласност са Божанским откривењем. У Христовој Цркви недопустиво је да свако верује по своме; нико нема право да смишља своју сопствену веру. Чланови Цркве треба да "буду исте мисли међу собом по Исусу Христу" (Рим. 15, 5), имајући "једну веру" (Еф. 4, 5). У противном јарост и гнев чека оне "који се упорно противе истини" (Рим. 2, 8). Насупрот овоме, Амстердамска екуменистичка "Декларација религиозне слободе" (1948.г.) тврди да "свако има право да одреди (дефинише) своју веру" и да "свака особа има право да општи са другим особама... у религиозном циљу". Очито је да су амстердамска решења потпуно супротна речи Божјој и на њој заснованим Апостолским правилима, која представљају глас Васеленске Православне Цркве! Ако на ово неко узврати да су св. апостоли одлазили код Јудејаца и незнабожаца, одговорићемо: да, они су одлазили код њих да би их научили правој вери, а не да би сами одступали од ње као што чине "православни" екуменисти. Св. ап. Павле, сматрајући да је дужан свима - и јелинима и варварима (Рим. 1, 1), подвлачи да је он постао свима све "да како где неке спасе" (1. Кор. 9, 22). За оне који желе да остану верни Православљу нема другог пута осим пута испуњавања свега што им налаже Православна Црква, која је "Стуб и Тврђава Истине" (1. Тим. 3, 15). Међутим, већина екумениста оспорава Православној Цркви ово својство. "Још 1937.г. -пише прот. Г. Разумовски - учесници екуменистичких конференција разишли су се са православнима око појма Цркве и одбили су да признају Цркву за неприкосновени ауторитет у питањима вере. "Декларација религиозне слободе" дефинитивно сахрањује Цркву: њен ауторитет није нужан, свако може да верује и поступа по сопственом нахођењу. У овом факту ми видимо остварење искључиво протестантске идеологије, у којој се човек философски утврђује као мерило свих ствари". За истински православне хришћане мерило свега остају догмати и канони утврђени на седам Васеленских сабора, а особито 10. и 45. правило св. апостола. Објашњавајући њихов смисао, православни каноничар, епископ смоленски Јован, пише: "Правила желе да заштите православне хришћане не само од јеретичког духа, него и од равнодушности према вери и Православној Цркви, пошто је велика разлика овог двога: 1) трпети заблуделе у вери... и живети са њима у спољашњој грађанској заједници и 2) ступати неразборито с њима у религиозну заједницу. Ово друго значи не само да ми не настојимо да их обратимо у Православље, него да се и сами колебамо у њему". Кардинал Винко Пуљић, љубитељ усташких песама певача Томпсона, на заједничкој молитви са митрополитом Николајем у Сарајеву Дакле, 10. и 45. Апостолско правило строго забрањују да се молимо са јеретицима. Упркос томе, "православни" екуменисти се на екуменистичким скуповима редовно моле заједно са разним инославнима и јеретицима. Услед тога они постају толико равнодушни према Православљу и његовим канонима да "молитвено" општење са инославнима истичу као велико достигнуће "братске љубави"! Да ли то значи да св. оци на челу са св. Алостолима нису имали братске љубави када су стварали каноне којима се забрањује молитвено општење са јеретицима? Баш обратно, као што дивно каже цариградски патријарх Фотије: "Најбоље општење (заједница) јесте општење у вери и истинској љубави". У последње време "заједничке молитве" се постепено претварају у "екуменска богослужења", која се одржавају на свим екуменистичким скуповима. Например, на заседању Централног комитета ЕСЦ на Криту "чланови Централног комитета су учествовали у екуменистичком богослужењу на коме су се протестантски представници, који прихватају интеркомунију и причестили". Ево како се у чланку "Недеља еуменских молитава у Женеви" описује то екуменистичко молитвено општење. У руском храму Рођења Пресвете Богородице одржана је свечана литургија на којој је началствовао епископ звенигородски Владимир, (данас Митрополит петроградски) а присуствовало је мноштво инославних екумениста. На овој православниј литургији апостолско штиво је прочитао старокатолик, Евангелије римокатолик, а проповед је држао др. Весерт Хуфт - протестант). У "Журналу Московске Патријаршије" (1970, бр. 3, стр. 6) читамо о екуменској молитви за хришћанско јединство, одржаној у једном московском храму. У "молитви" су учествовали православни архијереји са представницима римокатоличке и јерменске вероисповести, са пасторима методистичке и баптистичке заједнице, и са клирицима и лаицима других вероисповести -нешто нечувено и по светим канонима - недопустиво. На 5. Генералној скупштини ЕСЦ одржаној у децембру 1975.г. у Најробију, "молитвено општење" између православних и протестаната прешло је сваку меру. Притом су се неке православне делегације отворено жалиле на незадовољавајуће резултате заједничких екуменистичких молитава, где је предност давана протестантском богослужењу док је у односу на православне "вршена дискриминација древне литургијске праксе". Зато Свети синод Руске Православне Цркве на челу са патријархом Пименом у својој "Посланици поводом 5. скупштине ЕСЦ и њених резултата" оправдано истиче да се "на скупштини у моментима честих богослужења и заједничких молитава запажала вештачки стварана атмосфера егзалтираности коју су неки били склони да тумаче као деловање Светог Духа. Са православног становишта то се може означити као повратак нехришћанском религиозном мистицизму (тј. паганском демонском мистицизму) који не може допринети стварању истинског молитвеног расположења". А оно што се догодило на 6. скупштини ЕСЦ у Ванкуверу (јул-август 1983.г.) потпуно је непојмиво и прелази чак и оквире екуменистичког програма постепености! 31. јула одржана је "екуменистичка литургија", коју је саставио француски реформиста Макс Туриан, а коју је прихватила комисија за "Веру и устројство" у јануару 1982.г. у Лими. Ову "литургију" је предводио кентерберијски архиепископ Ренси, уз "саслужење" шест протестантских свештеника, међу којима су биле и две жене: Каролина Патијазина - Торч (реформисткиња из Индонезије) и Елизабет Лидел (лутеранка из Данске). Осим њих у читању Светог Писма и произношењу јектенија учествовали су православни представници, дохалкидонци и римокатолици. Немачки римокатолички бискуп Паул Вернер прочитао је Евангелије, а руски епископ Кирил (бивши ректор лењинградске Духовне академије, сада митрополит смоленски и калининградски) изрекао је ову молитву: "Помолимо се да што пре остваримо видиву заједницу у телу Христовом, путем ломљења хлеба и благосиљања чаше за једним столом"! Богохулни смисао ових речи православног архијереја не захтева никакав коментар! Својим "саслуживањем" на овој "литургији" сви православни учесници су погазили не само 10. и 45. Апостолско правило, него и целокупно Православно Предање, а особито богонадахнуту забрану св. ап. Павла - да жене не поучавају у Цркви (1. Тим. 2,12; 1 Кор. 14,34) и, тим пре, да не служе "литургију"! За 6. скупштину је карактеристично наглашено величање жена у духу помодне секуларне еманципације, која је довела до тога да се код англиканаца у последње време жене "рукополажу" не само за "свештенице" него и за "епископице"! Екуменистичка "Молитва за мир" у Асизију 2002. Међутим, иако и превише уздижу ауторитет жене, протестанти заборављају највећу и најсветију жену свих времена - Пресвету Дјеву Марију, Богомизабрану Мајку Господа нашег Исуса Христа! И то упркос чињеници да је Дух Свети кроз Њена уста пророковао да ће Њу блаженом звати сви нараштаји (Лк. 1, 48)! Прослављање Мајке Божје почело је са Благовестима, када је архангел Гаврило поздравио Богородицу речима: "Радуј се благодатна! Господ је с Тобом! Благословена си Ти међу женама!" (Лк. 16, 28). Исто се догодило и приликом сусрета Пресвете Дјеве Марије са праведном Јелисаветом, која је, испунивши се Духа Светог, поновила речи Архангела: "Благословена си ти међу женама!" и додала: "И благословен је Плод утробе Твоје!" (Лк. 1, 41-42). Прослављање Мајке Божје се наставило и касније, када је Господ Исус Христос почео да јавно проповеда и да задивљује народ Својим благодатним речима (Лк. 4, 22); тада Му је једна жена из народа, усхићена, довикнула: "Блажена утроба која те је носила и дојке које си сисао!" (Лк. 11, 27). На овакво благосиљање Своје Пречисте Мајке Господ је, потврђујући, одговорио: "Ваистину, блажени су они који слушају реч Божју и држе је" (Лк. 11, 28). Супротно овим речима Господњим, нови енглески превод Библије потврдно "Да" Господа (којим Он потврђује заслужено прослављање Своје Преблагословене Мајке) заменио је богохулним "Не", као да је Матер Божија гора од сваке грешнице!!! Дакле, протестанти, који се хвале да се, наводно, строго придржавају светог Писма, уствари га грубо нарушавају. По питању рукополагања жена за "свештенице" они изговарају дрско "да", иако Свето Писмо категорично каже "не" (1. кор. 14, 34)! А по питању прослављања најсветије и најблагословеније Жене - Пресвете Богородице - они се усуђују рећи "не", иако сам Господ Исус Христос каже "да" (Лк. 11, 28). Где је та чувена верност протестаната Св. Писму? Пошто: 1) 10. Апостолско правило забрањује ступање у молитвено општење са онима који су одлучени од црквене заједнице; 2) 45. Апостолско правило наређује свргнуће сваког клирика који дозволи јеретицима да у храму обаве било какву радњу у својству служитеља Цркве; 3)протестанти допуштају богохулну самовољу у "молитвама", тако да су у екуменистичкој литургији на 6. скупштини ЕСЦ учествовале и "свештенице". Сматрамо да православни хришћанин чини неопростиви грех ако постане екумениста! Извор: Архимандрит Серафим (Алексејев) и архимандрит Сергеј (Јазаджиев), Православље и екуменизам (зашто православни хришћанин не може бити екумениста). Превео: Родољуб Лазић Приређивач: "Борба за веру" Напомена: Опремање текста фотографијама наше - прим. "Борба за веру"

Za sandučiće 10 miliona evra!

Do 2015. godine svi poštanski sandučići moraće da budu identični. Troškove zamene, od oko 10 miliona evra u ukupnom iznosu, snosiće građani!

1

Ovako je sada... Uz puno troškova za pet godina biće uveden red

Svi vlasnici stanova i kuća u Srbiji moraće da zamene svoje poštanske sandučiće jer je predviđeno usaglašavanje njihovog izgleda sa zahtevima EU, što će ukupno koštati građane punih 10 miliona evra! Procenjuje se da starih sandučića ima oko milion, a postupak zamene trajaće pet godina.

Na sajtu Republičke agencije za poštanske usluge (RAPUS) piše da su doneti „tehnički uslovi za kućne sandučiće kojima se prvi put definišu njihove dimenzije i izgled". Kako je objašnjeno, novim tehničkim uslovima predviđeno je da se vlasnicima starih kućišta ostavi rok od pet godina da ih zamene, dok su investitori novogradnje obavezni da od 1. januara postavljaju nove sandučiće.

Kriv je upitnik EU

Dragan Đorđević, predsednik Saveta RAPUS-a, kaže za Press da je standardizacija poštanskih sandučića bila neophodna da bi pošiljke bile uručene na propisan način.

- U pitanju su evropski standardi, kojima su jasno propisani dimenzije sandučića i način na koji se postavljaju. Ti standardi se pominju i u upitniku koji Srbija treba da ispuni da bi postala članica EU - ističe Đorđević.

On napominje da su se naši građani često žalili da im ne stižu pošiljke upućene na njihovu adresu, a da su glavni krivci za to poštanski ormarići.

- Naši kontrolori su konstatovali da je razlog što pošiljke ne stižu nepostojanje ormarića ili njihova neispravnost. Kada svi budu imali standardizovane ormariće, to se neće dešavati - kaže Đorđević.

On navodi da će troškove zamene snositi građani, i u tome ne vidi ništa loše jer će, kako kaže, to koštati najviše 1.000 dinara.

- Ako se budu radili serijski poštanski sandučići, a najverovatnije da će biti tako, troškovi zamene biće između 500 i 1.000 dinara - smatra predsednik RAPUS-a.

2

Kako Press saznaje, „Pošta Srbije" ne namerava putem javnog tendera da nabavi građanima nove sandučiće, ali ne isključuje mogućnost sankcija za one koji ne budu poštovali pravila.

- „Pošta Srbije" neće pokretati tendere, već će na terenu pokušati da sve potencijalne proizvođače upozna sa novim tehničkim uslovima. Zakon o poštanskim uslugama je predvideo kazne za one koji nemaju postavljen sandučić - objasnili su u „Pošti Srbije".

Proizvođači zbunjeni

Proizvođači poštanskih sandučića tvrde za Press da niko sa sigurnošću ne može da kaže koliko ima kućnih poštanskih sandučića u Srbiji, ali da nezvanične procene ukazuju da ih ima najmanje milion.

- Prema našoj proceni, imamo više od milion sandučića u kućama, zgradama, lokalima i nijedan ne odgovara novim standardima. Kupci su revoltirani što će morati da menjaju svoje potpuno funkcionalne ormariće. Cela ova priča je potpuno besmislena i mislim da će naići na veliki otpor kod građana - kaže Dragan L., čija firma se bavi proizvodnjom poštanskih sandučića.

On navodi da se na srpskom tržištu trenutno može nabaviti oko 1.000 različitih poštanskih ormarića, ali da nijedno od njih ne odgovara standardima. Kako kaže, novi sandučići koštaće kao i stari, od 890 do 1.000 dinara.

3

U SEKTAMA 200 000 SRBA
A+ A-




Srbijom hara više od 150 sekti, od satanističkih do hinduističkih, a primarni cilj su im oni koji su najranjiviji - deca

BEOGRAD - U Srbiji 200.000 ljudi učestvuje u radu neke sekte! Od 20 najmasovnijih sekti koje deluju po celom svetu, njih 15 je preko svojih filijala i predstavnika prisutno i kod nas.

- Prvo zakolju psa ili mačku, a zatim njihovom krvlju poprskaju pecivo, najčešće žu-žu. Zatim u iskopanoj raki groba za sutrašnju sahranu pročitaju „Očenaš” naopačke. Onda se naduvaju, napiju, i tako proslave prijem novog člana - opisao nam je crnu misu satanističkih sekti Dimitrije Pastuović, potpredsednik Udruženja za zaštitu građana sekti i mentalne manipulacije „Bedem”.

- Ove mise se završe tako što novog člana ostave da prespava u iskopanom grobu.

Satanine vojvode

Udruženje „Bedem” je od 2002, kada je osnovano, angažovalo na stotine roditelja dece koja su dospela u kandže neke od sekti, čiji se broj u poslednjih nekoliko godina u Srbiji drastično povećao. Prema nezvaničnim podacima, u Srbiji ima više od 150 sekti, pod čijim je uticajem oko 200.000 ljudi.

- Najagresivnije domaće satanističke sekte su Crna ruža, Crni škorpioni, Satanine vojvode i Satanski vitezovi, koje vrbuju mlade uzrasta od 12 do 20 godina, najčešće preko interneta, besplatnih kurseva stranih jezika, putovanja u inostranstvo i akcije navodnih humanitarnih organizacija - kaže Pastuović.

- Sekta je bolest zavisnosti i treba je lečiti - poručuje Ljubomir Manojlović iz „Bedema”. - Okupljanjem kroz rituale i priču duhovnih vođa, mozak počinje da luči dva narkotika, endorfin i dopamin, koji izazivaju posebna raspoloženja, kao što to čine i droge. Žrtva u međuvremenu postaje zavisna i ima potrebu da se vraća kod vođe. U takvim situacijama najlakše ju je fizički odvojiti, ali tada nastaju psihički problemi, koji se leče dugotrajnim terapijama i uz saradnju cele porodice, a njihovo trajanje zavisi od perioda provedenog u sekti, ali u proseku je potrebno da prođe 22 meseca.

Poučan primer za iskustvo sa satanistima je slučaj devetnaestogodišnje Ivane K. iz Novog Beograda, koja je skoro godinu dana „služila Satani”.

- Zbog razvoda roditelja osetila sam se odbačenom. Sve je počelo kad me je drugarica pozvala na žurku koja je izgledala, u najmanju ruku, čudno. Svi su bili obučeni u crno, a posle dva sata „domaćin” nas je pozvao na groblje - priča Ivana. - U prvi mah sam se uplašila, ali pošto su me ostali lepo prihvatili, odlučila sam da pođem s njima. Sutradan je usledio drugi poziv, a ubrzo su se sastanci na groblju pretvorili u orgije, koje su trajale do svitanja...
Roditelji su posle nekog vremena u Ivaninoj sobi pronašli „ekstazi”, posle čega ju je otac pratio i otkrio da odlazi na groblje. Bilo je potrebno mnogo truda ljudi iz policije i medicine, a ponajpre njenih roditelja, da se iščupa iz kandži satanističke sekte.

Nažalost, većina nije te sreće...

Zoran Luković, glavni inspektor SUP Beograd i direktor Centra za antropološka istraživanja, kaže za Kurir da država ne čini apsolutno ništa kako bi građane zaštitila od ovakvih i sličnih organizacija koje manipulišu ljudima.

- U Srbiji je trenutno veoma aktivna sekta koja je promovisala prostituisanje mladih, a danas se sakriva ispod plašta humanitarne organizacije koja obilazi kampove za raseljena i napuštena lica i lica bez roditelja - kaže Luković.

Prema njegovim rečima, naročitu pažnju treba obratiti na neopaganski talas koji je zahvatio Srbiju i koji je specifičnost ovog podneblja.

- Raste broj vidovnjaka, šamana, astrologa, raznih agencija za magiju ili skidanje magije koji se bave okultizmom i koji samostalno okupljaju na hiljade ljudi - od Subotice do Surdulice. Suština je da svi oni spadaju u gurue. Širom zemlje gotovo svakodnevno izvodi na stotine i stotine seansi u koje spadaju razna „magijska” okupljanja, ali i grupne meditacije i joga - tvrdi inspektor Luković.

Crna magija

U seoskim sredinama ima više „magije” i neopaganskih rituala, naglašava inspektor, dok u gradovima ljudi dospevaju u sekte na drugi način.

- Stanovnicima gradova neće prići neko i učiti ih kako se radi magija s telećom dlakom ili sa korenom bagremovog drveta, iglicama belog bora... Takve stvari nude ljudima u selima, dok se građanima nude besplatni kursevi za učenje stranih jezika, putevi u inostranstvo, metode pomoću kojih se, navodno, čuva mladost i lepota, kursevi za podizanje koeficijenta inteligencije - kaže Luković.

Njegovo preosveštenstvo episkop Jegarski Porfirije, koji aktivno učestvuje u borbi protiv širenja sekti u Srbiji, kaže za Kurir da su naročito opasne sekte koje se kriju iza hinduističkog učenja.

- Oni su vukovi u jagnjećoj koži koji putem meditacije i joge posle nekog vremena menjaju psihu osobe, kod koje ubrzo dolazi do frustracije, rasejanosti, nemira, nepoverljivosti prema drugima i otuđenja od porodice. Roditelji potpuno izgube decu, a da nisu ni postali svesni šta ih je snašlo - objašnjava episkop i ističe da su mnogi nekadašnji pripadnici sekti u manastirima pronašli utočište. Prema Porfiriju, crkva pruža pomoć svakome ko se obrati, ali na silu ne može da deluje.

Verske grupe registrovane u Srbiji

1. Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana (Mormonska crkva)
2. Prahrišćanska zajednica „Univerzalni život”
3. Zapadnopravoslavna crkva (ranije Starokatolička crkva)
4. Ošo Radžniš
5. Red mistične ruže - Ordo rosae misticae
6. Sathdža Sai Baba
8. Univerzitetski krstaški rat za Hrista
9. Ordo Templi Orientis - Red orijentalnih templara Gnostička katolička crkva - Sveti gral
10. Internacionalna škola zlatnog ružinog krsta (rozenkrojceri)
11. Unifikaciona crkva
12. Bela gnostička crkva - Ega
13. Hristova duhovna crkva - Pentekosti
14. Savez baptističkih crkava
15. Hristova crkva Malo krštenje
16. Zajednica sedmog dana adventista Reformni pokret
17. Savez za transcendentalnu meditaciju Srbije - TM
18. Reformski pokret adventista Sedmi dan
19. Slovačka evangelistička crkva
20. Hristova crkva jevanđeoske braće
21. Jehovini svedoci
22. Vaišnavska verska zajednica Veda (Hare Krišna)
23. Hristova crkva
24. Novoapostolska crkva
25. Sai centar za univerzalni duhovni centar i obrazovanje
26. Društvo za očuvanje drevne kulture i tradicije Tibet - Džokčen
27. Protestantska verska zajednica
28. Nazareni
29. Slobodna crkva
30. Udruženje za izučavanje i primenu puta potpune duhovne samorealizacije sistemom Praksa istrajne molitve
31. Crkva božja
32. Hrišćanska adventistička crkva
33. Božija deca
34. Reč života
35. Međunarodna Hristova crkva
36. Sukio Mahikari
37. Crkva skupštine božije
38. Šri Činmoj
39. Anglikanska crkva Svete Meri

Masakri u režiji Satane

1993. Vranje
Vojnik sa istetovirane tri šestice usmrtio je osmoricu mladića na spavanju u Vranjskoj kasarni, posle čega se ubio.

1996.Beograd
Dve maloletne devojke iz Beograda, Nataša i Marija, izbole su Natašinu baku Kosaru sa 133 uboda kuhinjskim nožem. Nataša se na sudu branila da je bila zavedena satanizmom. Marija Bogdanović je osuđena na osam, a Nataša Novaković na 10 godina zatvora.

2001.Aleksinac
U Aleksincu je muškarac iz Slovenije ubio devojku i nožem joj po glavi ispisao satanističke simbole. Iste godine, u Vučkovici pored Čačka spaljena živa starica

2002.Beograd
Andrea Jevtić i Filip Tomović, učenici trećeg razreda gimnazije „Sveti Sava”, izvršili su samoubistvo. Istraga je utvrdila da su bili članovi sekte „Crna ruža”.

2004.Beograd
U Belom potoku otkriveno leglo satanista, kuća u koju su se održavali rituali i seanse. U kući je policija pronašla spise sa imenima političara koje su članovi sekte nameravali da likvidiraju.

2007.Novi Banovci
Danijel Jakupek iz Novih Banovaca, u kadi u svojoj kući, nožem i testerom usmrtio dečaka, a potom u šumi i njegovog ujaka. Delove tela, kao i oružje ubacio je u bure, a zatim u Dunav. Policija u njegovoj kući pronašla više satanističkih knjiga.

2007.Batajnica
Goran Alfirović iz Batajnice ubio je svog dedu, a posle neuspešnih pregovora s policijom da se preda, počinio je samoubistvo. Tokom višečasovne drame, dovoljno glasno da se čuje, govorio je o svojim „prošlim životima”, tvrdeći da je bog. Njegova majka izjavila je da je Alfirović pristupio satanističkoj sekti tokom služenja vojnog roka.

Kako prepoznati dete koje se uplelo u mrežu verske sekte?

- Naglo je promenilo način života
- Ima nove prijatelje, s kojima ne želi da upozna porodicu
- Izlazi iz kuće uvek u isto vreme, bez objašnjenja kuda ide i kad će se vratiti
- Usvaja nov način oblačenja
- Psihički se isključuje iz događanja u porodici
- Na roditeljske pokušaje razgovora ima običaj da kaže: „Vi ste svoju biološku dužnost ispunili, ja imam pravo da biram svoj put”.
- Problem nastaje kad roditelji promene u ponašanju deteta pripišu pubertetu i adolescenciji i odmahuju rukom u stilu „proći će ga bubice”. Kad shvate da promene u ponašanju ne izazivaju „tinejdžerske bubice” već gurui neke sekte, obično je kasno za reakciju.

Sekte uglavnom imaju isti način „regrutacije” novih sledbenika. Naime, oni obično pošalju svoje „izviđače” u školsko dvorište kako bi osmotrili koja deca beže sa časova, imaju lošiji uspeh, poremećene odnose s vršnjacima ili pokazuju sklonost ka nekim porocima.

Potom slede slatke reči, vrbovanje i - izvršenje paklenog plana.

Jehovini svedoci: Nismo sekta!
- To što nas nazivaju sektom krajnje je uvredljivo! Jehovini svedoci su registrovani kao verska zajednica u svim zemljama Evropske unije. Pošto postoje razne priče kako se na našim sastancima vrše razvratni rituali i obredi, želim da naglasim da su svi sastanci otvoreni za javnost, tako da svako može doći i uveriti se da su to besmislice - rekao je za Kurir Rajko S. iz Jehovinih svedoka, zadužen za odnose s medijima. Prema njegovim rečima laž je da članovi Jehova moraju celu imovinu prepisati organizaciji.

KOMENTARI:

MobiWalker(Alepholog) 24. januar 2010. u 16.01
Pošto država „ne može - ne sme - ne želi” da donese nikakav zakon koji bi realno mogao da spreči širenje ovog zla, ostaje nam samo odbrana „čovek na čoveka” što znači da treba sebe, svoju porodicu i prijatelje dobro uputiti u razne metode delovanja ovih „verskih mafija”. Posebno su ugroženi adolescenti i starija populacija, jer dosta naših starih ne razlikuje „nijanse” pa ako im neko priča o Bogu, Bibliji i sl. oni po automatizmu prihvataju takve razgovore, puštaju „misionare” u kuću, spremni su da „u ime bratske ljubavi” poklanjaju velike svote novca, nekretnine...
Kasnije je skoro nemoguće sudskim putem povratiti takvu imovinu, jer je neko dobrovoljno to i to prepisao tome i tome. Posebna meta su staračka domaćinstva, gde su deca radi svojih obaveza retki gosti. Takvi ljudi se osećaju usamljeni, možda i odbačeni i onda - odjednom, nekome je stalo do njih, obilaze ih, prave im društvo, razgovaraju sa njima „o Bogu”...dalje se zna.
Mnoge sekte imaju svoje psihologe, neke čak i prave „laboratorije”- skoro kao obaveštajne službe, u kojima se budući „misionari” obučavaju u veštinama komunikacije, u manipulisanju žrtvama, prepoznavanju potencijalno interesantnih „meta” itd.
U Srbiji su pod plaštom humanitarnih organizacija izvršile prodor i u mnoga ministarstva, pa čak i kroz tako banalne aktivnosti kao što je podela novogodišnjnih paketića deci zaposlenih u tim ministarstvima. U doslovnom smislu prodajemo veru za večeru, za polovnu dečiju igračku, za...
Posledice tih kvazi humanista će Srbija tek da oseti u punoj snazi.

Hrmpallier (Nezaposlen) 25. januar 2010. u 08.31
Dobro, šta je tu loše ? Zašto bi na duhovnom tržištu bilo ko imao monopol ? Slobodna utakmica i to je to. Zakon bi trebao da bude rigorozan prema sektama koje zagovaraju i praktikuju nasilje. Za ostale ne bi trebalo da bude nikakvih problema. Ko voli - nek' izvoli i neka svako uzme šta mu odgovara. Ako etablirana/e crkva/e imaju problema sa tržištem, neka se priupitaj zašto je to tako, i šta su same propustile da učine. Čitavo društvo se odlučilo za tržišnu ekonomiju, pa zašto bi i duhovna sfera bila drugačija ?

MobiWalker(Alepholog) 25. januar 2010. u 12.07
„Duhovno tržište”???
Interesantan izraz, još interesantniji ugao posmatranja duše kao „robe”...pa da - ko voli tako, od volje mu.

jzpl 25. januar 2010. u 15.12
Mobi slazem se sa tobom ali mislim da bi svestenici/duhovnici mogli vise da urade. Kod nas kao da ne postoji misionarenje. Sektasi su uspeli da sve Kineze uzmu pod svoje - zašto oni nisu mogli biti pravoslavni?
Narod nam je nekrsten, neznaven - niko sa njim ne radi, svi cekaju nekako da covek sam dodje prvi u Crkvu.
Kad čitam kako se u Rusiji propoveda čak i muslimanima, kako je misionarenje svakodnevni zivot Ruske Crkve - divim im se. Ne znam zašto je kod nas drugacije?

MobiWalker (Alepholog) 25. januar 2010. u 15.40
jzpl...I Rusija je u raljama sektaštva, ali u Rusiji je mnogoljudnoj i sveštenstvo mnogobrojnije, možda i vitalnije. Možda bih se mogao pomenuti uticaj boljševističke anticrkve, ali ista ta sablazan je ruski narod žešće i jače nagrizla nego nas, pa se opet brže od nje oporavljaju. Mi smo možda povukli dugoročnije posledice nemanja državnosti, življenja pod tuđim krunama i verama. Skloniji prilagođavanju, pa i onda kad je prilagođavanje jednako vlastitoj propasti. Imamo neki čudan kompleks, pa kad i bilo kakav belosvetski klošar dodje kod nas - odmah dobija status plemića, a neki Šćepani i AmBrozi i krune. Da li nam je taj kompleks pred strancima nametnut, stečen, urođen...to ne bih znao, ali je evidentan, pa se od gostoljubivosti očas pređe u poniznost. U NS se često mogu videti nekakvi samozvani „apostoli” iz USA, smerno obučeni u bele košulje, kao mladi japiji...kako sa visine i uz jedva skrivenu aroganciju „šire Hristovu veru” (i to narodu čije su crkve starije i od indijanskih šatora koje su morali da spale kako bi osnovali državu).
Hajd' što su oni arogantni, to im je gen, ali posmatrao sam reakcije našeg sveta kada im se ovi obrate - mnogi su tako napadno kooperativni da to zaista izazove mučninu.

24. januar 2010.

Izvor: Diskusije "Pravoslavlje" - "SerbianCafe.com"