U SEKTAMA 200 000 SRBA
A+ A-




Srbijom hara više od 150 sekti, od satanističkih do hinduističkih, a primarni cilj su im oni koji su najranjiviji - deca

BEOGRAD - U Srbiji 200.000 ljudi učestvuje u radu neke sekte! Od 20 najmasovnijih sekti koje deluju po celom svetu, njih 15 je preko svojih filijala i predstavnika prisutno i kod nas.

- Prvo zakolju psa ili mačku, a zatim njihovom krvlju poprskaju pecivo, najčešće žu-žu. Zatim u iskopanoj raki groba za sutrašnju sahranu pročitaju „Očenaš” naopačke. Onda se naduvaju, napiju, i tako proslave prijem novog člana - opisao nam je crnu misu satanističkih sekti Dimitrije Pastuović, potpredsednik Udruženja za zaštitu građana sekti i mentalne manipulacije „Bedem”.

- Ove mise se završe tako što novog člana ostave da prespava u iskopanom grobu.

Satanine vojvode

Udruženje „Bedem” je od 2002, kada je osnovano, angažovalo na stotine roditelja dece koja su dospela u kandže neke od sekti, čiji se broj u poslednjih nekoliko godina u Srbiji drastično povećao. Prema nezvaničnim podacima, u Srbiji ima više od 150 sekti, pod čijim je uticajem oko 200.000 ljudi.

- Najagresivnije domaće satanističke sekte su Crna ruža, Crni škorpioni, Satanine vojvode i Satanski vitezovi, koje vrbuju mlade uzrasta od 12 do 20 godina, najčešće preko interneta, besplatnih kurseva stranih jezika, putovanja u inostranstvo i akcije navodnih humanitarnih organizacija - kaže Pastuović.

- Sekta je bolest zavisnosti i treba je lečiti - poručuje Ljubomir Manojlović iz „Bedema”. - Okupljanjem kroz rituale i priču duhovnih vođa, mozak počinje da luči dva narkotika, endorfin i dopamin, koji izazivaju posebna raspoloženja, kao što to čine i droge. Žrtva u međuvremenu postaje zavisna i ima potrebu da se vraća kod vođe. U takvim situacijama najlakše ju je fizički odvojiti, ali tada nastaju psihički problemi, koji se leče dugotrajnim terapijama i uz saradnju cele porodice, a njihovo trajanje zavisi od perioda provedenog u sekti, ali u proseku je potrebno da prođe 22 meseca.

Poučan primer za iskustvo sa satanistima je slučaj devetnaestogodišnje Ivane K. iz Novog Beograda, koja je skoro godinu dana „služila Satani”.

- Zbog razvoda roditelja osetila sam se odbačenom. Sve je počelo kad me je drugarica pozvala na žurku koja je izgledala, u najmanju ruku, čudno. Svi su bili obučeni u crno, a posle dva sata „domaćin” nas je pozvao na groblje - priča Ivana. - U prvi mah sam se uplašila, ali pošto su me ostali lepo prihvatili, odlučila sam da pođem s njima. Sutradan je usledio drugi poziv, a ubrzo su se sastanci na groblju pretvorili u orgije, koje su trajale do svitanja...
Roditelji su posle nekog vremena u Ivaninoj sobi pronašli „ekstazi”, posle čega ju je otac pratio i otkrio da odlazi na groblje. Bilo je potrebno mnogo truda ljudi iz policije i medicine, a ponajpre njenih roditelja, da se iščupa iz kandži satanističke sekte.

Nažalost, većina nije te sreće...

Zoran Luković, glavni inspektor SUP Beograd i direktor Centra za antropološka istraživanja, kaže za Kurir da država ne čini apsolutno ništa kako bi građane zaštitila od ovakvih i sličnih organizacija koje manipulišu ljudima.

- U Srbiji je trenutno veoma aktivna sekta koja je promovisala prostituisanje mladih, a danas se sakriva ispod plašta humanitarne organizacije koja obilazi kampove za raseljena i napuštena lica i lica bez roditelja - kaže Luković.

Prema njegovim rečima, naročitu pažnju treba obratiti na neopaganski talas koji je zahvatio Srbiju i koji je specifičnost ovog podneblja.

- Raste broj vidovnjaka, šamana, astrologa, raznih agencija za magiju ili skidanje magije koji se bave okultizmom i koji samostalno okupljaju na hiljade ljudi - od Subotice do Surdulice. Suština je da svi oni spadaju u gurue. Širom zemlje gotovo svakodnevno izvodi na stotine i stotine seansi u koje spadaju razna „magijska” okupljanja, ali i grupne meditacije i joga - tvrdi inspektor Luković.

Crna magija

U seoskim sredinama ima više „magije” i neopaganskih rituala, naglašava inspektor, dok u gradovima ljudi dospevaju u sekte na drugi način.

- Stanovnicima gradova neće prići neko i učiti ih kako se radi magija s telećom dlakom ili sa korenom bagremovog drveta, iglicama belog bora... Takve stvari nude ljudima u selima, dok se građanima nude besplatni kursevi za učenje stranih jezika, putevi u inostranstvo, metode pomoću kojih se, navodno, čuva mladost i lepota, kursevi za podizanje koeficijenta inteligencije - kaže Luković.

Njegovo preosveštenstvo episkop Jegarski Porfirije, koji aktivno učestvuje u borbi protiv širenja sekti u Srbiji, kaže za Kurir da su naročito opasne sekte koje se kriju iza hinduističkog učenja.

- Oni su vukovi u jagnjećoj koži koji putem meditacije i joge posle nekog vremena menjaju psihu osobe, kod koje ubrzo dolazi do frustracije, rasejanosti, nemira, nepoverljivosti prema drugima i otuđenja od porodice. Roditelji potpuno izgube decu, a da nisu ni postali svesni šta ih je snašlo - objašnjava episkop i ističe da su mnogi nekadašnji pripadnici sekti u manastirima pronašli utočište. Prema Porfiriju, crkva pruža pomoć svakome ko se obrati, ali na silu ne može da deluje.

Verske grupe registrovane u Srbiji

1. Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana (Mormonska crkva)
2. Prahrišćanska zajednica „Univerzalni život”
3. Zapadnopravoslavna crkva (ranije Starokatolička crkva)
4. Ošo Radžniš
5. Red mistične ruže - Ordo rosae misticae
6. Sathdža Sai Baba
8. Univerzitetski krstaški rat za Hrista
9. Ordo Templi Orientis - Red orijentalnih templara Gnostička katolička crkva - Sveti gral
10. Internacionalna škola zlatnog ružinog krsta (rozenkrojceri)
11. Unifikaciona crkva
12. Bela gnostička crkva - Ega
13. Hristova duhovna crkva - Pentekosti
14. Savez baptističkih crkava
15. Hristova crkva Malo krštenje
16. Zajednica sedmog dana adventista Reformni pokret
17. Savez za transcendentalnu meditaciju Srbije - TM
18. Reformski pokret adventista Sedmi dan
19. Slovačka evangelistička crkva
20. Hristova crkva jevanđeoske braće
21. Jehovini svedoci
22. Vaišnavska verska zajednica Veda (Hare Krišna)
23. Hristova crkva
24. Novoapostolska crkva
25. Sai centar za univerzalni duhovni centar i obrazovanje
26. Društvo za očuvanje drevne kulture i tradicije Tibet - Džokčen
27. Protestantska verska zajednica
28. Nazareni
29. Slobodna crkva
30. Udruženje za izučavanje i primenu puta potpune duhovne samorealizacije sistemom Praksa istrajne molitve
31. Crkva božja
32. Hrišćanska adventistička crkva
33. Božija deca
34. Reč života
35. Međunarodna Hristova crkva
36. Sukio Mahikari
37. Crkva skupštine božije
38. Šri Činmoj
39. Anglikanska crkva Svete Meri

Masakri u režiji Satane

1993. Vranje
Vojnik sa istetovirane tri šestice usmrtio je osmoricu mladića na spavanju u Vranjskoj kasarni, posle čega se ubio.

1996.Beograd
Dve maloletne devojke iz Beograda, Nataša i Marija, izbole su Natašinu baku Kosaru sa 133 uboda kuhinjskim nožem. Nataša se na sudu branila da je bila zavedena satanizmom. Marija Bogdanović je osuđena na osam, a Nataša Novaković na 10 godina zatvora.

2001.Aleksinac
U Aleksincu je muškarac iz Slovenije ubio devojku i nožem joj po glavi ispisao satanističke simbole. Iste godine, u Vučkovici pored Čačka spaljena živa starica

2002.Beograd
Andrea Jevtić i Filip Tomović, učenici trećeg razreda gimnazije „Sveti Sava”, izvršili su samoubistvo. Istraga je utvrdila da su bili članovi sekte „Crna ruža”.

2004.Beograd
U Belom potoku otkriveno leglo satanista, kuća u koju su se održavali rituali i seanse. U kući je policija pronašla spise sa imenima političara koje su članovi sekte nameravali da likvidiraju.

2007.Novi Banovci
Danijel Jakupek iz Novih Banovaca, u kadi u svojoj kući, nožem i testerom usmrtio dečaka, a potom u šumi i njegovog ujaka. Delove tela, kao i oružje ubacio je u bure, a zatim u Dunav. Policija u njegovoj kući pronašla više satanističkih knjiga.

2007.Batajnica
Goran Alfirović iz Batajnice ubio je svog dedu, a posle neuspešnih pregovora s policijom da se preda, počinio je samoubistvo. Tokom višečasovne drame, dovoljno glasno da se čuje, govorio je o svojim „prošlim životima”, tvrdeći da je bog. Njegova majka izjavila je da je Alfirović pristupio satanističkoj sekti tokom služenja vojnog roka.

Kako prepoznati dete koje se uplelo u mrežu verske sekte?

- Naglo je promenilo način života
- Ima nove prijatelje, s kojima ne želi da upozna porodicu
- Izlazi iz kuće uvek u isto vreme, bez objašnjenja kuda ide i kad će se vratiti
- Usvaja nov način oblačenja
- Psihički se isključuje iz događanja u porodici
- Na roditeljske pokušaje razgovora ima običaj da kaže: „Vi ste svoju biološku dužnost ispunili, ja imam pravo da biram svoj put”.
- Problem nastaje kad roditelji promene u ponašanju deteta pripišu pubertetu i adolescenciji i odmahuju rukom u stilu „proći će ga bubice”. Kad shvate da promene u ponašanju ne izazivaju „tinejdžerske bubice” već gurui neke sekte, obično je kasno za reakciju.

Sekte uglavnom imaju isti način „regrutacije” novih sledbenika. Naime, oni obično pošalju svoje „izviđače” u školsko dvorište kako bi osmotrili koja deca beže sa časova, imaju lošiji uspeh, poremećene odnose s vršnjacima ili pokazuju sklonost ka nekim porocima.

Potom slede slatke reči, vrbovanje i - izvršenje paklenog plana.

Jehovini svedoci: Nismo sekta!
- To što nas nazivaju sektom krajnje je uvredljivo! Jehovini svedoci su registrovani kao verska zajednica u svim zemljama Evropske unije. Pošto postoje razne priče kako se na našim sastancima vrše razvratni rituali i obredi, želim da naglasim da su svi sastanci otvoreni za javnost, tako da svako može doći i uveriti se da su to besmislice - rekao je za Kurir Rajko S. iz Jehovinih svedoka, zadužen za odnose s medijima. Prema njegovim rečima laž je da članovi Jehova moraju celu imovinu prepisati organizaciji.

KOMENTARI:

MobiWalker(Alepholog) 24. januar 2010. u 16.01
Pošto država „ne može - ne sme - ne želi” da donese nikakav zakon koji bi realno mogao da spreči širenje ovog zla, ostaje nam samo odbrana „čovek na čoveka” što znači da treba sebe, svoju porodicu i prijatelje dobro uputiti u razne metode delovanja ovih „verskih mafija”. Posebno su ugroženi adolescenti i starija populacija, jer dosta naših starih ne razlikuje „nijanse” pa ako im neko priča o Bogu, Bibliji i sl. oni po automatizmu prihvataju takve razgovore, puštaju „misionare” u kuću, spremni su da „u ime bratske ljubavi” poklanjaju velike svote novca, nekretnine...
Kasnije je skoro nemoguće sudskim putem povratiti takvu imovinu, jer je neko dobrovoljno to i to prepisao tome i tome. Posebna meta su staračka domaćinstva, gde su deca radi svojih obaveza retki gosti. Takvi ljudi se osećaju usamljeni, možda i odbačeni i onda - odjednom, nekome je stalo do njih, obilaze ih, prave im društvo, razgovaraju sa njima „o Bogu”...dalje se zna.
Mnoge sekte imaju svoje psihologe, neke čak i prave „laboratorije”- skoro kao obaveštajne službe, u kojima se budući „misionari” obučavaju u veštinama komunikacije, u manipulisanju žrtvama, prepoznavanju potencijalno interesantnih „meta” itd.
U Srbiji su pod plaštom humanitarnih organizacija izvršile prodor i u mnoga ministarstva, pa čak i kroz tako banalne aktivnosti kao što je podela novogodišnjnih paketića deci zaposlenih u tim ministarstvima. U doslovnom smislu prodajemo veru za večeru, za polovnu dečiju igračku, za...
Posledice tih kvazi humanista će Srbija tek da oseti u punoj snazi.

Hrmpallier (Nezaposlen) 25. januar 2010. u 08.31
Dobro, šta je tu loše ? Zašto bi na duhovnom tržištu bilo ko imao monopol ? Slobodna utakmica i to je to. Zakon bi trebao da bude rigorozan prema sektama koje zagovaraju i praktikuju nasilje. Za ostale ne bi trebalo da bude nikakvih problema. Ko voli - nek' izvoli i neka svako uzme šta mu odgovara. Ako etablirana/e crkva/e imaju problema sa tržištem, neka se priupitaj zašto je to tako, i šta su same propustile da učine. Čitavo društvo se odlučilo za tržišnu ekonomiju, pa zašto bi i duhovna sfera bila drugačija ?

MobiWalker(Alepholog) 25. januar 2010. u 12.07
„Duhovno tržište”???
Interesantan izraz, još interesantniji ugao posmatranja duše kao „robe”...pa da - ko voli tako, od volje mu.

jzpl 25. januar 2010. u 15.12
Mobi slazem se sa tobom ali mislim da bi svestenici/duhovnici mogli vise da urade. Kod nas kao da ne postoji misionarenje. Sektasi su uspeli da sve Kineze uzmu pod svoje - zašto oni nisu mogli biti pravoslavni?
Narod nam je nekrsten, neznaven - niko sa njim ne radi, svi cekaju nekako da covek sam dodje prvi u Crkvu.
Kad čitam kako se u Rusiji propoveda čak i muslimanima, kako je misionarenje svakodnevni zivot Ruske Crkve - divim im se. Ne znam zašto je kod nas drugacije?

MobiWalker (Alepholog) 25. januar 2010. u 15.40
jzpl...I Rusija je u raljama sektaštva, ali u Rusiji je mnogoljudnoj i sveštenstvo mnogobrojnije, možda i vitalnije. Možda bih se mogao pomenuti uticaj boljševističke anticrkve, ali ista ta sablazan je ruski narod žešće i jače nagrizla nego nas, pa se opet brže od nje oporavljaju. Mi smo možda povukli dugoročnije posledice nemanja državnosti, življenja pod tuđim krunama i verama. Skloniji prilagođavanju, pa i onda kad je prilagođavanje jednako vlastitoj propasti. Imamo neki čudan kompleks, pa kad i bilo kakav belosvetski klošar dodje kod nas - odmah dobija status plemića, a neki Šćepani i AmBrozi i krune. Da li nam je taj kompleks pred strancima nametnut, stečen, urođen...to ne bih znao, ali je evidentan, pa se od gostoljubivosti očas pređe u poniznost. U NS se često mogu videti nekakvi samozvani „apostoli” iz USA, smerno obučeni u bele košulje, kao mladi japiji...kako sa visine i uz jedva skrivenu aroganciju „šire Hristovu veru” (i to narodu čije su crkve starije i od indijanskih šatora koje su morali da spale kako bi osnovali državu).
Hajd' što su oni arogantni, to im je gen, ali posmatrao sam reakcije našeg sveta kada im se ovi obrate - mnogi su tako napadno kooperativni da to zaista izazove mučninu.

24. januar 2010.

Izvor: Diskusije "Pravoslavlje" - "SerbianCafe.com"