NE IGRAJTE SE SA DROGOM

четвртак, 28. апр 2011, 16:01 RTS

Катастрофалне последице „кристалног мета“

Метамфетамин, дрога која ствара акутну депресију, психотичне нападе и трајно оштећује мозак, потиснула је на друго место употребу кокаина и хероина, наводе америчке власти. Објављивање шокантних фотографија дугогодишњих зависника само је један од видова скретања пажње млађој популацији на ужасне последице тзв. „кристалног мета“.

Синтетичка дрога метамфетамин, која врло брзо ствара велику зависност, постала је глобална претња, пошто је на друго место потиснула употребу кокаина и хероина, саопштили су представници америчких власти.

Особа на слици пре почетка конзумирања 2001. године и као тешки зависник 2008. године

Више од 27 милиона људи широм света користи амфетамине - углавном метамфетамине. Тај број надмашује број корисника хероина и кокаина заједно, наводе из ДЕА, америчке агенције за борбу против дрога.

Зависник у фебруару 2005. године и децембра исте године!

Управо из тог разлога, америчка полиција је, под називом „Лица мета", објавила шокантне фотографије дугогодишњих зависника од метафетамина. На овај начин желе да скрену пажњу млађој популацији, и покажу им какве катастрофалне последице ствара овај наркотик.

Иста особа 2003. године и 2006.

Само 2,5 године касније

Метамфетамин, познат и као кристални мет, стимулативно је средство које ствара снажан осећај еуфорије и велику психолошку зависност. Ова дрога, коју је први синтетисао један хемичар у Јапану 1919. године, релативно је јефтина и последњих година хара међу америчком омладином, поготово на западној обали САД. Трговина овом дрогом узима све више маха у целом свету, упозоравају стручњаци.

Фотографије из 2003. године и из 2007.

Прва је настала 2005, а друга 2009. године

Криминалне организације кријумчаре мет из Северне Америке у Јапан. Истовремено, хемикалије које служе као сировина за производњу метамфетамина транспортују се бродовима из Индије и Кине у Јужноафричку Републику, а одатле у Јужну и Централну Америку и Египат.

Иста особа 2000. године и 2004.

Његово дејство може да траје и до десет сати и манифестује се кроз смањен апетит, несаницу, хиперактивност и свеопште „благостање".

Фотографије из 2006. и 2008. године

Последице су катастрофалне - конзумирање кристалног мета доводи до насилног понашања, анксиозности, конфузије, болести дисајних органа, несанице, губитка телесне тежине које води ка екстремној анорексији. Такође изазива убрзан рад срца и повећава крвни притисак, што може резултирати срчаним проблемима са смртним исходом.

Овој девојци је било довољно само годину дана да се „зомбира“

Ако се узима у дужем временском периоду, метамфетамин развија параноју, поремећаје расположења, заблуде и халуцинације. На пример, зависници могу да халуцинирају додир инсекта или гмизавца на кожи, и тада су склони повређивању, гребању коже до те мере да стварају отворене ране, које су подложне инфекцији.

Зависник у периоду од маја 2000. године до новембра 2005. године

Многи зависници често имају кварне зубе, у гангренозном процесу, а као разлог се наводи смањен проток крви до зуба и десни, као и сувоћа усне дупље због смањеног лучења пљувачке.

Први стадијум конзумирања из 2000. године и последњи 2007.

Временска разлика између ове две фотографије је само годину дана

У случају овог човека, разлика је само три месеца!

УТАМНИЧЕНА ЦРКВА

ПРОТОЈЕРЕЈ САВО Б. ЈОВИЋ

УТАМНИЧЕНА ЦРКВА

Страдање свештенства Српске Православне Цркве

од 1945. до 1985. године

ЕПИСКОП БАЧКИ ИРИНЕЈ (ЋИРИЋ)

Епископ бачки Иринеј (Ћирић), велики подвижник, родољуб, песник, преводилац и проповедник много је пострадао у току Другог светског рата за време мађарске окупације спасавајући беспомоћни народ од мађарских бајонета, митраљеза, рација и покоља. Ни у најтежим данима нпје хтео да напусти богоповерену му Епархију. И после рата, уместо ослобођења, дочекале су га нове муке комунистичке неслободе и тираније. Одмах су почели да га прогоне, упорно доказујући да ће му ношење крста под њима бити много теже него под фашистима. "Ослободиоци" су га на сваком кораку вређали и провоциралн. Орни, силни и жељни доказивања из дана у дан су му припремали нова "изненађења". Тако су једном приликом, или боље рећи неприликом, напали на двор у Новом Саду, називајући га фашистом, мађароном и четничким кољачем. Колико је ово троје спојиво јасно је, вероватно, само овим болесним умовима. Настало је каменовање и прштање стакла. Један од тих занесењака је каменом погодио Владику у потиљак. Пао је као покошен и само га је Бог спасао од разјарене и подивљале руље која је хтела, без икаквог разлога, да га линчује.

Међутим, није овде крај његовом страдању. На Преображење 1946. године у селу Оџацима, где је дошао да освети цркву, комунисти су му припремили "свечани дочек".

Наиме, када је Владика пошао у челу литије око храма, са свештенством и верним народом, ови јуришници су навалили на њега. Опет је потегнут камен, од кога се Епископ срушио на земљу. Попут разјарених звери насрнули су на немоћног Владику, и вероватно би га убили да ђакон Ружић није скочио и својим телом га заштитио. Свештеника Миленка Цвејанова су тада изболи ножем, па је и он у крви пао поред свог епископа. Од силних удараца владика је задобио тешке телесне повреде са трајним сушењем кичмене мождине, те је све до своје смрти 1955. године провео у кућном притвору и болесничкој постељи.

Сахрањен је на Благовести 1955. године у Новом Саду.

134

ПРОТОЈЕРЕЈ СЛВО D. ЈОВИЋ

УТЛМНИЧЕНЛ ЦРКВЛ

135

Треба рећи да многи епископи нису хапшени и упућивани на дугогодишње робије, али су зато понижавани, вређани и ометани у свом Архипастирском раду, попут Епископа рашкопризренског, садашњег Патрпјарха српског Павла (Стојчевића), затим Епископа буднмљанскополимског, касније сремског Макарнја (Ђорђевнћа) и браничсвског Веннјамииа (Таушановића) кога су 1945. године, због тога што је хтео одржати парастос Србима и Русима сахрањеним у портн Саборне цркве у Пожаревцу, напале Афежејке и, уз познате пароле оданости Брозу и партији, гађале камењем и бусењем те се, сав у крви и поцепане мантије, морао да склони у двор. Скоро, широм Епархије и на сваком кораку, припреман му је овакав дочек. И камо cpehe да је био једини.

Такође многи свештеници нису осуђивани на вишегодншње тамновање, већ су их судије за прскршаје новчано кажњавали. Са оваквом казном "прошао" је и прота Милован Глоговац, парох панчевачки, Епархија банатска, који је од стране судије за прекршаје проглашен кривим због тога што је у црквеној сали органнзовао предавања теолога, професора, књнжевника, научника и других угледних личности културног и јавног жнвота.

Међутим, joiii је више оних којн нису од стране комунистичких судова осуђивани, као што су: прота Стеван Влачић, парох у Прибоју код Лопара и Јован Благојевнћ, парох у Живиницама, код Тузле, (оба сада живе у Београду), али који јесу годинама подносили прогон обезбожених црвених силника.

И, наравно, скоро да је и немогуће набројати све оне свештенике који су, скоро редовно, за Васкрс, Божић и друге црквене празнике, уместо у храм, морали да иду на војну вежбу, где су их безбожници са апетитом бријали и понижавали.

Електронски Логор

понедељак, 25. апр 2011, 08:00 -> 10:50

Медијска радијација опаснија од "Фукушиме"

Горан Караџић (РРА) и Александар Тијанић (РТС) за "Политику" (рубрика "Србија разговара") полемишу о критикама РРА на рачун Јавног медијског сервиса Србије.

У свом извештају за 2010. годину, Савет Републичке радиодифузне агенције (РРА) ставио је неколико примедаба на рад Јавног сервиса. Генерални директор РТС-а Александар Тијанић је узвратио да програм РТС-а заслужује Нобела, с обзиром на кадрове и суму у каси државне телевизије, пишеПолитика у тексту "РРА против РТС-а", аутора Александра Апостоловског.

Констатујући да РТС нема разноврстан и балансиран програм, Савет РРА акценат је бацио на недовољно присуство независних продукција, мали проценат Културно-уметничког и дечјег програма, у односу на Информативни и забавни. Генералном директору Александру Тијанићу замерен је и велики број реприза које се емитују.

У полемици о том извештају, заменик председника савета РРА Горан Караџић и Александар Тијанић коментарисали су и стање на медијском небу Србије.

Политика: Какву је заправо поруку РРА упутио Јавном сервису?

Караџић: То су чињенице до којих се дошло током 365 дана, 24 сата дневно. Мислим да је овај извештај важан за РТС и да треба да му помогне да уочи слаба места. Ми смо у свом закључку рекли да има ствари које је РТС радио добро, радио мање добро и негде где није одговорио на оно што закон тражи, а то је пре свега количина независне продукције.

Политика: Колега Тијанићу, како сте Ви схватили извештај РРА?

Тијанић: Тон и тајминг ове поруке су крајње упитни. На дан када сте изабрали нови Управни одбор РТС-а, ви такву групу озбиљних људи од каријере и имена шаљете на нови, одговоран и захтеван посао објављујући један од најтежих напада на све што је до сада урадио РТС. Отприлике, као упутство за поступање са том „ртс бандом" која је унесрећила некада срећни Јавни сервис. Зар то писмо није могло да сачека један дан? Зар смо из медија морали да сазнамо шта угледни РРА, и овај пут, мисли о Јавном сервису? То је с оне стране доброг укуса и доброг односа према новом саставу Управног одбора. Зли језици би рекли да је то демонстрација безобразне вишегодишње праксе узајамног платонског анимозитета или дресуре менаџмента РТС-а. Не мислим тако. Бар не у потпуности.

Политика: Који Вам се део извештаја учинио „упитним"?

Тијанић: Готово све. Нема ни речи о другом јавном сервису из Новог Сада јер су чланови РРА, претпостављам, задовољни њиховим радом. Нема ни речи да држава Србија, супротно европским прописима, није свом Јавном сервису обезбедила - стабилан и довољан извор финансирања. Нема разумевања да је претплата пала на 44 процента од могуће наплате. Никада ни реч нису изговорили што држава узима 25 милиона евра разних харача, доприноса и ПДВ-а од убогаљеног РТС-а. Чини ми се, али по обичају грешим, да никада овако горке оцене неки чланови РРА нису изговорили на рачун комерцијалних телевизија које су, несметано а немилице, емитовале најскараднији програм на свету. Од српског медијског простора направљена је телевизијска отоманска империја с десет турских серија, десет мегапатолошких ријалити програма. До пре месец дана такви су кажњавани прекршајно од РРА, а нас кажњавају за секунду прекорачења рекламног времена.

Политика: Господине Караџићу, како коментаришете ове примедбе?

Караџић: Није тачно да РРА није реаговала у случају скарадних програма. Напротив. Реаговала је брзо, одлучно и у оквиру својих законских овлашћења. И мора да буде јасно да РРА није прошле године поднео једну пријаву због једне секунде против РТС-а. За прекршај Закона о оглашавању у 2010. поднето је укупно 1.614 прекршајних пријава против РТС-а, а за прекршај на Другом програму поднета је 861 пријава што је укупно 2.475 прекршаја Закона о оглашавању. Ту је кршење кодекса о понашању емитера. Када је реч о другом јавном сервису, РТВ Војводина, исти овакав извештај о њиховом раду наћи ће се на наредној седници Савета. У исто време, без обзира на то што господин Тијанић овај извештај доживљава врло емотивно, морам да кажем да РРА има велико разумевање за ситуацију у којој РТС послује. Свесни смо свих проблема који су наслеђени из ранијег периода, од броја запослених, до разорених капацитета 1999. године и није нам била намера да овим извештајем отежамо рад РТС-у већ баш напротив.

Тијанић: Хвала на помоћи. Оваквој. Ми оспоравамо ваш метод анализе. Ми сматрамо неприхватљивим да су ваши критеријуми неупоредиво блажи према вишедеценијским тровачима српског медијског простора.

Караџић: Зашто мислите да Закон за вас не важи?

Тијанић: Да ли ви мислите да закон за вас важи? Важе ли за вас кодекси понашања регулаторних тела? Нама пребацујете секунду више реклама, а онда одведете на „Бахус" педесет људи из регионалних РРА и ту вам вечеру плати медијски тајкун.

Караџић: Који то закон забрањује вечеру?

Тијанић: Леп аргумент, али није за све узрасте. Закон забрањује и да Србија постане медијска колонија. Јесте ли ви преспавали доба кад су један домаћи тајкун и један странац постали власници по две телевизије упркос законима? Сад су Грци, уз помоћ једног Немца, прегазили у гледаности домаћег, тешко отрованог тајкуна, и крећу на нас у тандему Фокс и Б92, с једне, и Пинк и Авалас друге стране.

Караџић: То што говорите је ваш доживљај стварности. Чињенице и ту говоре другачије.

Политика: Ако смо, како кажете, колонијална медијска земља, да ли ви себе доживљавате као борца против колонизатора, управо коришћењем огласног простора?

Тијанић: Сваком добронамерном грађанину Србије данас је јасно да смо сви заједно изложени медијској радијацији према којој су Фукушима, Хирошима и Чернобиљ обичне прехладе. После седам година начелу овог Јавног сервиса, морам јавно да питам - чији је учинак на српско јавно мњење позитивнији? Мој или Караџићев? Ко је од нас двојице стимулисао друштвену патологију и башибозлук? Простаклук и хипнозу?

Политика: Господине Караџићу, ово су озбиљне оптужбе.

Караџић: Нису то озбиљне оптужбе већ само лично виђење господина Тијанића и ја не желим да на то одговарам, али ево само неколико речи. Није РРА одређивао колико ће бити емитера у Србији, него Министарство телекомуникација. А то како господин Тијанић доживљава природу комерцијалних емитера заиста није на мени да коментаришем. Колико он спочитава то што се емитују стране серије, толико се РТС-у могу спочитавати репризе. Ако се на моје питање, зашто РТС има више од 2.000 прекршаја да одговор: „Ви сте вечерали са Жељком Митровићем", онда то значи да се крупним речима поткрепљују најслабији аргументи. У исто време РРА има озбиљне проблеме, јер оно што јавност очекује од РРА није у корелацији са законом.

Тијанић: Ви нисте урадили ништа јер вам, наводно, закон везује руке. Одједном, као да вам је неко или нешто веома моћно наручило акцију, ви можете све, а закон се није променио. Неко је очигледно схватио да ове емисије нису социологија или психијатрија, већ чиста политика која одгаја генерације за нови вал популизма и демагогије.

Караџић: Не знам одакле вам идеја о некаквим нарученим акцијама, а Савет себе никада није доживљавао као искључиво репресиван орган. Зато су и наше мере увек биле поступне. Што се тиче кодекса, имате око 1.400 прекршаја у прошлој години и они се више од 90 одсто односе на чињеницу да сте користили латиницу, а да као јавни сервис морате да користите ћирилицу.

Тијанић: Дивно. На тој примедби доказаћу како и колико манипулишете такозваним чињеницама. Програми које снима и ради сам РТС обавезно су на ћирилици. У програмима које купујемо или су продукција независних агенција, произвођачи сами бирају писмо. Ако хоћете да забраните латиницу, пошаљите нам сутра још једно писмо на ћирилици. Мој проблем с вама проистиче из неразумевања ваше улоге да олакшате рад не само комерцијалним станицама, са чијим власницима, очито, стојите добро, већ и с Јавним сервисом, са чијим директором очито стојите лоше.

Политика: Aко тврдите да смо под медијском колонизацијом, а поменули сте да приватне телевизије трују децу - зашто је на РТС-у недовољан проценат дечијег и школског програма у односу на информативни програм и вести, што може да се схвати као озбиљна замерка?

Тијанић: У најтежим условима за рад, при платама које не прелазе 40.000 динара у просеку, у недостатку техничких средстава, срушеним зградама и у Војводини и овде, срушеним предајницима, страховитим падом креативности ових генерација новинара и аутора, промене менталитета, схватања и укуса деце, високе цене производње, нисам срећан резултатом, али сам принудно задовољан. Сад смо ангажовали легендарног Тимотија Бајфорда, као саветника за дечији програм и видећете од јесени његов учинак. Имајте на уму да Први програм не може да има довољно дечијег програма, јер је то офанзивни, борбени програм.

Караџић: Борбени?

Тијанић: Борбен у смислу да није ни забавни ни дечији. Други програм је програм културе и дечијих емисија. На Првом програму емитујемо суботом и недељом три сата Дизнија.

Караџић: Говорећи о колонијализацији, треба да кажемо следећи податак: да је у дечијем програму РТС-а 80 одсто емисија стране продукције.

Тијанић: Нећете веровати, Срби нису познати по прављењу цртаних филмова.

Караџић: Код научно-образовног програма ситуација је идентична, страна продукција заступљена је 80 одсто. То су чињенице, ако говорите о колонизацији.

Тијанић: Ако је претплата пала на 44 процента, а напомињем да је само у Београду прошлог месеца била 70 процената и Новом Саду око 60, све законске обавезе можемо да испуњавамо с једва половином потребних програмских процената. Шта је нормалније него да РРА констатује ту чињеницу и оштро затражи од државе да нам обезбеди услове за рад, па онда заједно да траже програмске квоте. Нађите ми такво писмо РРА упућено држави? Стичем утисак да стабилан Јавни сервис Србије смета центрима моћи и неким савезима елита. Наплата претплате у Хрватској је годинама виша од 90 процената.

Политика: Колики буџет има хрватска национална телевизија?

Тијанић: Два и по пута већи од РТС-а. То је ствар која се овде крије. Уосталом, није РТС задужен да наплаћује преплату. Он је није ни расписао, Закон о претплати је донет 2002. године у влади Зорана Ђинђића. Претплату, као и сваки закон, мора да спроведе држава. Ми плаћамо проценат електропривреди и они су узимали осам милиона евра годишње за услугу наплате претплате. Онда један круг мрзитеља РТС-а узме и пише по форумима и колумнама како је њима програм ХРТ-а „баш фенси и кул". Фенси и кул, а? Питајте ТВ критичаре из Загреба шта мисле о тамошњем јавном сервису. Ако баш хоћете, питајте и неког Србина из Хрватске како му је ових дана док гледа програм ХРТ-а. Такав речник смо овде избацили пре десет година.

Политика: Да ли је и Пинк кажњаван?

Караџић: Против Пинка је прошле године поднето 1.248 пријава. Али, уопште нећу да се бавим Пинком, јер смо овде позвани да разговарамо о извештају Савета РРА који се односи на РТС. Када причате о претплати, шта сте ви као РТС учинили да се повећа наплата? Ви сте најмоћнији медиј у Србији, и на томе вам свака част, капа доле. Да ли сте прекинули неку од својих серија велике гледаности на чему вам такође честитам и да објавите неки спот и кажете свима у Србији, почните више људи да плаћате претплату.

Тијанић: Само изразито интелигентни људи сматрају да се јаком пропагандом неки вид пореза може учинити изразито популарним. Ја сам глуп, ја мислим да пропагандом ниједан порез не може да се популаризује. Мислим да су људи у кризи, да закони нису добри. Мислим да је основно питање за српску јавност и државу - укините РТС на месец дана и посматрајте чему сте изложени. Без РТС-а, следећој генерацији наше деце израшће кажипрст на челу.

Караџић: То није порез. То је нешто што грађани у свим цивилизованим земљама плаћају као што плаћају здравствено осигурање без обзира на то да ли су болесни или не. Али, јесте ли ви икад направили акцију преко ваших програма, плаћајте претплату? Као што сви грађани у Европи плаћају за свој јавни сервис имали телевизор или немали?

Тијанић: Сматрали смо да је најбољи начин рекламе за РТС враћање поверења милионског гледалишта. То смо успели. Шест година смо најгледанија српска телевизија са солидним радио-програмима. Кад на то додате најуспешнију српску маркетиншку акцију - Евросонг, па изградњу Авалског торња, па сигурну кућу за жене и децу, па целодневни дигитални програм посвећен култури, па акцију завештања органа... Ми показујемо: грађани, ево куда иде ваш новац. Тешко се живи, а против РТС-а траје непрекидна, добро организована акција комерцијалних станица и политичких моћника с којима имају заједничке интересе.

Караџић: Све то ипак није разлог да западате у теорију завере. Немојте мислити да РРА има нешто против вас. Примите ово истраживање као нешто што треба и вама да помогне. Да кажете: јесте, људи, нема пара, нема претплате, нема маркетинга, дајте да произведемо више, дајте да држава из буџета издвоји нешто, да можемо да производимо и више и боље.

Тијанић: То ће тешко ићи док ви из РРА схватате свој друштвено веома важан посао, искључиво као држање метра у руци, непрестано мерење РТС-а и писано вежбање строгоће. Мене нећете уплашити, а свима само одмажете. Долази тешко време за РТС. Треба да помогнете у стварању добрих услова за рад, па да тек онда испостављате захтеве. Иначе, како ћемо ми да се супротставимо страним милијардерима који су са своје две телевизије већ прегазили Пинк и сад крећу на нас. Хоћете ли сви бити срећни кад испунимо квоте, а нико нас не буде гледао?

Караџић: Нећемо бити срећни. Бар неки.

Тијанић: Леп крај ружног разговора.

Политика: Слажемо се.