"Скајп" у власништву "Мајкрософта"

петак, 14. окт 2011, 11:34 -> 13:06 RTS

Компанија "Мајкрософт" и званично постала власник "Скајпа", плативши за ту фирму рекордних 8,5 милијарди долара.

Куповина оператера Интернет телекомуникације "Скајпа", започета у мају и претходно одобрена од стране Европске комисије, завршена је и то по цени од 8,5 милијарди долара, чиме је "Скајп" постао огранак "Мајкрософта".

У "Скајпу" су истакли да ће им спајање са "Мајкрософтом" на најбољи начин омогућити убрзање спровођења циљева, а у "Мајкрософту" наводе да ће производи "Скајпа" и даље бити пласирани на тржиште на аутономан начин.

Европска комисија одобрила је раније куповину "Скајпа". Комисија је тада закључила да се активности две фирме на кључном тржишту видео-комуникација преклапају и да њихово спајање неће угрозити конкурентност.

Куповину је претходно одобрила и америчка Федерална трговинска комисија.

"Скајп" ће убудуће подржавати сервисе као што су Иксбокс и Виндоуз Фоун, док је "Мајкрософт", с друге стране, обећао да ће наставити да пружа подршку клијентима "Скајпа" за остале платформе које нису у власништву "Мајкрософта".

Ова досад највећа куповина "Мајкрософта" за њих је и стратешки потез, јер ће на тај начин корисницима понудити чувену услугу "онлајн" телефонирања и направити велики продор на тржиште Интернета и "смартфонова".

"Скајп" сваког месеца има у просеку око 150 милиона корисника, а популаран је нарочито у малим предузећима. Фирма је, међутим, у губицима, јер је већина људи користи за бесплатне разговоре.

Многи аналитичари су суму коју је "Мајкрософт" понудио за куповину "Скајпа" оценили као претерану.

Способно, а неактивно становништво

понедељак, 10. окт 2011, 07:30 -> 09:50

Готово сваки други радно способан грађанин у Србији није радно активан. Око 70.000 младих људи годишње стаса за рад, али због лоше понуде посла, брзо одустаје од тражења. Узрок неактивности јесте и то што је половина становништва функционално неписмена.

Према Владином извештају о стању нације, у последње четири године 20.000 људи досегло је границу апсолутног сиромаштва. У Европској унији 28 одсто популације није радно активно, док у Србији чак 41 одсто људи од 15 од 65 година не ради.

У поређењу са стањем у земљама региона, Србија предњачи по броју неактивног становништва.

Шеф Владиног тима за смањење сиромаштва Жарко Шундерић каже да је са толиким бројем неактивних тешко замислити развој.

"Замислите фирму у којој имате 100 запослених од којих 42 особе апсолутно не раде и не привређују ништа. То нам је, заправо, пример друштва", каже Шундерић.

У Србији сваке године око 70.000 младих стаса за рад. Истраживања показују да знатан број људи, уколико брзо не нађе посао, одустаје од тражења, искључи се, живи са породицом или на селу, а стечено знање заборавља.

Национална служба за запошљавање многим програмима и обукама покушава да такве особе подстакне да постану конкурентне, а охрабрује податак да више од 30 одсто особа укључених у програме обуке, у року од пола године нађе посао.

"Савет свим лицима која су пријављена код нас и онима који нису јесте да посао мора активно да се тражи, да пасиван однос према тражењу проблема није добар", каже Срђан Андријанић из Националне службе за запошљавање и наглашава да ће тим особама Национална служба помоћи да дођу до запослења.

Половина неписмена

Неактивност је често проузрокована и недовољном писменошћу. У Србији је половина становништва недовољно функционално писмена – не зна да попуни пријаву, испуни захтев или напише молбу.

Одраслима без основне школе такозване вечерње школе биле су недовољно привлачне. Пројекат "Друга шанса" нуди боље решење.

"'Друга шанса' даје нову прилику одраслима да сада yсаврше основно образовање, али као интегрално образовање које обухвата основно, заједно са стручним обукама за једно од 35 занимања тражених на тржишту рада", каже координаторка пројекта "Друга шанса" Александра Кокановић.

Интересовање за образовање охрабрује. До сада је пријављено близу 3.000 одраслих решених да се врате активном животу који једини отвара нове могућности.