Zaključak sa jučerašnjeg skupa “Okrugli sto povodom bare bez krokodila” koji je okupio dvadesetak osoba koje su zainteresovane za razvoj e-poslovanja i e-marketinga u srbiji može se svesti u konstataciju @irecevic:
- Novac od marketinga se nalazi svuda i ima vaše ime na sebi – pomerite zadnji deo tela da ga uzmete.
Po mom mišljenju, drugi bitan zaključak sa ovog skupa su potvrdili nekoliko studenata koji su bili tamo prisutni:
- Preko 95 odsto studenata neće i ne želi da radi ništa dodatno na svojoj edukaciji za vreme studiranja.
Prethodna konstatacija data je u kontekstu činjenice da na Webu čak i u Srbiji ima dosta posla (na skupu je čak i javno data ponuda za jedan ozbiljan posao), ali nema ko da ga radi. Mladi koji se specifično spremaju za poslove u vezi sa Internetom jednostavno u dramatičnoj većini NE ŽELE da za vreme studiranja rade ništa drugo, već da završe ispitne obaveze da bi na kraju dobili DIPLOMU, za koju većina i dalje misli da je dovoljna stvar da bi se dobio posao.
Strategija za mlade:
Studenti bi trebalo da se bore za kvalitetnu edukaciju, primerenu primenljivim znanjima i veštinama za postojeće tražene poslove!
U kontekstu prethodnog pasusa, u današnjim novinama Blic nalaze se tri članka na temu studiranja i mladih (nisu na Webu), od kojih su dva članka na temu aktuelnih svetskih tema iz oblasti edukacije, uključujući ovde već obraćenu temu budućnosti u online edukaciji (još dva teksta koje vredi pročitati), kao članak na temu precenjenih (elitnih) studija u odnosu na stvarne kompetencije onih koji su završili veoma cenjene fakultete (uključujući i popularne MBA studije). Treći tekst je na temu donošenja strategije za mlade u okviru ovih dana veoma popularne teme “Godina mladih“.
Mediji već mesecima izveštavaju o neadekvatnim (neprimeljivim) studijskim programima, i o tome kako fakulteti pripremaju i dalje profesionalne profile za koje već godinama nema posla u privredi.
U trenutnom obrazovnom sistemu Srbije najaktuelnija su dva problema sa aspekta velike nezaposlenosti mladih:
- Na fakultetima se ne izučavaju veštine potrebne za rad na poslovima za koje postoji potreba na tržištu rada.
- Čak je i statistički dokazano da veliki broj studenata ne studira da bi naučio da radi određene poslove, već da dođe do diplome na osnovu koje će “naći neki (plaćeni) posao“.
Kao što sam ovde već pisao, po sopstvenom iskustvu sam video kako izgleda kada preko 90 odsto studenata u jednoj generaciji nije zainteresovano nizašta, veliki broj njih studira da bi odložilo fakultet, ili “još bolje” da bi izbegli da se zaposle posle srednje škole (roditelji hoće da ih zaposle, ali se oni “naprasno” zainteresovali za studiranje).
Kao što iskustva iz mnogo razvijenije Amerike pokazuju, najveći problem sa zapošljavanjem mladih jeste nedostatak potrebnih veština za konkretne poslove za koje se mladi školuju. Ako se te veštine ne mogu dobiti u školama i fakultetima (formalno obrazovanje), treba doći do njih ili samostalno (Internet), ili preko različitih relevantnih stručnih sertifikata i obuka (neformalno obrazovanje).
Posebna priča je samo predstavljanje veština koje nezaposleni poseduje, a Internet (blogovi) za to mogu veoma ozbiljno da pomognu (demonstrirajte na blogu šta znate da radite i kako biste to radili). U pomenutom članku na temu neadekvatnih veština bivših studenata u SAD, pominje se da je veoma često u potrazi za poslom u poslednje vreme bitno imati dobar Facebook i Linkedin profil, u kojem se nalaze linkovi do interaktivnog predstavljanja veština kandidata za posao.
Moj je stav inače da ako ne možeš da pronađeš posao, kreni sam da radiš ono što misliš da možeš i želiš. Blog u tom kontektu može veoma dobro da posluži kao okruženje u kojem se može testirai potreba za takvim poslom.
http://webvideocall.oovoo.com/callme/acafaca68/243
Нема коментара:
Постави коментар