Reforma pravosuđa tiče se svih građana koji imaju sporove pred sudom, ali i ostalih kojima to može da se desi
Kako će seljaku sa Tare, Golije ili Stare planine da pravda bude bliža kad mu ukinuše sud u varošici, kada nema ni Internet ni laptop, ali stalno ima problem sa komšiničinom stokom koja mu brsti šargarepu i koju on sadi i pokušava da proda u varoši na pijaci kad je pazarni dan?
To pita Milivoje Dobrivojević iz Bajine Bašte na internet sajtu „Politike”. Dalje piše da komšinicu „stalno tuži i ide po sudovima”, a to košta „zbog ovih novotarija”, kaže on, i para i vremena.
„To seljak o reformi misli. I Miloš Obrenović je osluškivao šta narod misli. A vi? Samo narod je mudar i ne greši. Nemojte da vam se reforma olupa o glavu”, kaže Milivoje.
Pitanje je sad da li je to napisao seljak ili učen čovek. Mnogo je komentara o reformi pravosuđa na raznim sajtovima. Pišu ih i sudije, bivše i sadašnje, advokati, administrativni radnici, ali i ljudi van pravosuđa. Neki pod pravim imenima, neki pod lažnim. Jedni su neumereni u kritikama ljudi na vlasti, drugi su odmereniji.
Nije nevažno i šta pišu čitaoci u komentarima tekstova dnevnih novina.
Srpski sudovi sude „u ime naroda”, a narodu nije lako ugoditi.
Kad počnu „od Kulina bana” da pričaju istoriju svog sudskog spora, nema tog pažljivog slušaoca i čitaoca kome će biti jasno da li je presuđeno, koliko puta je presuđeno, koji im je sudija kriv i gde se predmet sada nalazi. A onda, kada se objavi da je resorno ministarstvo napravilo internet sajt, na kome se samo ukuca broj predmeta da bi se videlo gde je i „kako je”, onda građanin kaže: „Da li ste vi normalni da izbacite imena sudija i predmete na Internet? To vam je srpski ’Vikiliks’! Sudski dosijei se nigde na svetu ne vešaju na Internet!”.
Onda se javi čitalac pod nekakvim pseudonimom, pa kaže: „Kakav narod! Opet vam ništa ne valja! Ne valja kad se ništa ne radi i ne valja vam kad se nešto uradi. Ko će vama ugoditi ikada?”
Bolje ikada nego nikada. Jer, ima ljudi kojima sud nije ugodio po dve-tri decenije. Javljaju se telefonom, pišu pisma redakciji, a pišu i na sajtu. „Blagoje, mučenik suda”, naš čitalac, ima pred beogradskim sudovima četiri predmeta. Najstariji ima 14 godina, koliko i đaci na maloj maturi. U drugi razred osnovne ide mu predmet iz radnog odnosa, a ovaj mali od tri godine tiče se prevare pri duploj prodaji stana.
„Rok završetka sudskog procesa je maratonski, jer sud nikako da privoli tužene da dođu na ročište”, piše Blagoje, mučenik suda. Gaji predmete i čeka pravdu.
Kad je objavljeno da će se, po novom zakonu, sudski pozivi deliti i putem imejla, čitaoci su pitali –šta da radi 85 odsto Srba koji nemaju Internet. Vlada Milović iz Niša pita kako će seljaci sa juga Srbije da dobiju poziv kad nemaju kompjuter, a Miloš Milić mu odgovara da svaki čovek koji dođe pred sud ima svog advokata, a da svaki advokat mora da ima kompjuter, mada tvrdi da poznaje „neke koji još rade sa kucaćom mašinom i tranzistorom”.
Najviše negativnih komentara imao je predlog da se sudski pozivi mogu dostaviti posredstvom kolega, komšija i predsednika kućnog saveta. „Staljin je za ove malo dete”, napisao je kratko čitalac Vladimir Tomašević.
Kada je bilo jasno da je reforma pravosuđa, posle godinu dana, i više, vraćena u rikverc, komentatori su rekli da pravda nije slepa nego zrikava, ali sasvim sigurno u Srbiji nedostižna. Rekli su da će reformu reforme narod platiti, a neko se setio i pripovetke Laze Lazarevića „Sve će to narod pozlatiti”.
„Dobro reče ministarka da reforma pravosuđa nije na početku. Slažemo se, ona je sada na prapočetku”, napisao je advokat Nikola Kosanović, bivši sudija.
Izvesni Dragi Popović napisao je da sudije treba da bira narod na izborima.
„Narod najbolje zna ko može i treba da mu sudi. Posebno je tako u Srbiji. Jednostavno raspisati izbore za sudije svih nivoa. Neka se kandiduje ko ispunjava uslove. Narod neka odabere svoje sudije, od opštine do Visokog saveta. Kandidovanje po imenima i rešeno sve”, tvrdi Popović.
Oni kojima do pre godinu i po nije bio dobar nijedan sudija, sada bi oterali izabrane, a izabrali neizabrane, drugi bi doveli potpuno nove ljude na sudijska mesta, treći samo misle o svojim predmetima, četvrti bi smenili vlast i tako ukrug. Neutralni su samo malobrojni koji u sudske hodnike do sada nisu ulazili.
----------------------------------------------------------------------
Prazan hod u parnicama
Glavni uzrok pometnje i blokade u pravosuđu Srbije je Zakon o parničnom postupku, tvrdi advokat Goran Zečević iz Beograda.
– Ako je u centru kruga rešenje pravnog pitanja, zašto ne prepisati Zakon o parničnom postupku Republike Hrvatske, koji je, tehnički rečeno, „centripetalan”, jer je usmeren na rešavanje spora, za razliku od Zakona o parničnom postupku Srbije koji je neživotvoran, nazadan i centrifugalan – kaže Zečević.
Na primer, ako tužilac ne dođe na raspravu hrvatski sud ne odbacuje tužbe, već vodi raspravu i bez tužioca, što nije slučaj u Srbiji, gde sud odbacuje tužbu ako tužilac ne dođe, navodi advokat i dodaje da su zakonska rešenja u Srbiji takva da „izazivaju” podnošenje žalbi.
– Rasprave se zakazuju na duži vremenski period, između rasprava postoji prazan hod, pojedine sudije u Beogradu zadužene su sa više od hiljadu predmeta. U jednom izvršnom predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu, umesto da se odmah donese rešenje o izvršenju, sud je „čekao” pune četiri godine da se nad izvršnim dužnikom otvori stečaj – kaže Zečević.
I problemi sa izborom sudija izazvani su lošim rešenjima Zakona o parničnom postupku, koji ne dovodi do efikasnog rešavanja pravnog problema, tvrdi advokat, već do potpune blokade u radu pravosuđa.
– Osnovni zadatak pravosuđa je da se reši problem bez nepotrebnog komplikovanja. Na presude sudova u Beogradu, po sadašnjem stanju stvari, čekaćemo po nekoliko godina – kaže Zečević.
--------------------------------------------------------------------
Komentar neizabrane sudije
– Kao nereizabrani sudija nikad se nisam plašila kad sam sudila i donosila odluke,ma kako one bile teške i bolne, ni vlasti, ni vlastodržaca,ni sitnih duša.Uvek sam sudila samo po zakonu jer jedino tako znam i umem.To je najbolji način da budete sigurni da niste pogrešili.Međutim,očigledno, imajući u vidu nepisane kriterijume i merila Visokog saveta sudstva prilikom sprovođenja reizbora sudija, nije bilo poželjno da se sudije u svom sudovanju drže zakona ko pijan plota.Zato i jesu izabrani najbolji, kako izjavi svojevremeno predsednica najvišeg suda ove države. Da sam reizabrana pre godinu dana, ceo svoj život i profesionalnu karijeru bila bih žigosana kao poslušni sudija koji umesto da sprovodi zakon ispunjava želje bilo kada i bilo koje vlasti.Meni takav luksuz nije zaista potreban.Pobediće pravo na kraju, ja samo to znam.Strpljiva sam,uporna i izuzetan sam borac jer se ne predajem lako – napisala je u komentaru očigledno neizabrani sudija i potpisala se imenom Emilija Milosavljević.
Kako će seljaku sa Tare, Golije ili Stare planine da pravda bude bliža kad mu ukinuše sud u varošici, kada nema ni Internet ni laptop, ali stalno ima problem sa komšiničinom stokom koja mu brsti šargarepu i koju on sadi i pokušava da proda u varoši na pijaci kad je pazarni dan?
To pita Milivoje Dobrivojević iz Bajine Bašte na internet sajtu „Politike”. Dalje piše da komšinicu „stalno tuži i ide po sudovima”, a to košta „zbog ovih novotarija”, kaže on, i para i vremena.
„To seljak o reformi misli. I Miloš Obrenović je osluškivao šta narod misli. A vi? Samo narod je mudar i ne greši. Nemojte da vam se reforma olupa o glavu”, kaže Milivoje.
Pitanje je sad da li je to napisao seljak ili učen čovek. Mnogo je komentara o reformi pravosuđa na raznim sajtovima. Pišu ih i sudije, bivše i sadašnje, advokati, administrativni radnici, ali i ljudi van pravosuđa. Neki pod pravim imenima, neki pod lažnim. Jedni su neumereni u kritikama ljudi na vlasti, drugi su odmereniji.
Nije nevažno i šta pišu čitaoci u komentarima tekstova dnevnih novina.
Srpski sudovi sude „u ime naroda”, a narodu nije lako ugoditi.
Kad počnu „od Kulina bana” da pričaju istoriju svog sudskog spora, nema tog pažljivog slušaoca i čitaoca kome će biti jasno da li je presuđeno, koliko puta je presuđeno, koji im je sudija kriv i gde se predmet sada nalazi. A onda, kada se objavi da je resorno ministarstvo napravilo internet sajt, na kome se samo ukuca broj predmeta da bi se videlo gde je i „kako je”, onda građanin kaže: „Da li ste vi normalni da izbacite imena sudija i predmete na Internet? To vam je srpski ’Vikiliks’! Sudski dosijei se nigde na svetu ne vešaju na Internet!”.
Onda se javi čitalac pod nekakvim pseudonimom, pa kaže: „Kakav narod! Opet vam ništa ne valja! Ne valja kad se ništa ne radi i ne valja vam kad se nešto uradi. Ko će vama ugoditi ikada?”
Bolje ikada nego nikada. Jer, ima ljudi kojima sud nije ugodio po dve-tri decenije. Javljaju se telefonom, pišu pisma redakciji, a pišu i na sajtu. „Blagoje, mučenik suda”, naš čitalac, ima pred beogradskim sudovima četiri predmeta. Najstariji ima 14 godina, koliko i đaci na maloj maturi. U drugi razred osnovne ide mu predmet iz radnog odnosa, a ovaj mali od tri godine tiče se prevare pri duploj prodaji stana.
„Rok završetka sudskog procesa je maratonski, jer sud nikako da privoli tužene da dođu na ročište”, piše Blagoje, mučenik suda. Gaji predmete i čeka pravdu.
Kad je objavljeno da će se, po novom zakonu, sudski pozivi deliti i putem imejla, čitaoci su pitali –šta da radi 85 odsto Srba koji nemaju Internet. Vlada Milović iz Niša pita kako će seljaci sa juga Srbije da dobiju poziv kad nemaju kompjuter, a Miloš Milić mu odgovara da svaki čovek koji dođe pred sud ima svog advokata, a da svaki advokat mora da ima kompjuter, mada tvrdi da poznaje „neke koji još rade sa kucaćom mašinom i tranzistorom”.
Najviše negativnih komentara imao je predlog da se sudski pozivi mogu dostaviti posredstvom kolega, komšija i predsednika kućnog saveta. „Staljin je za ove malo dete”, napisao je kratko čitalac Vladimir Tomašević.
Kada je bilo jasno da je reforma pravosuđa, posle godinu dana, i više, vraćena u rikverc, komentatori su rekli da pravda nije slepa nego zrikava, ali sasvim sigurno u Srbiji nedostižna. Rekli su da će reformu reforme narod platiti, a neko se setio i pripovetke Laze Lazarevića „Sve će to narod pozlatiti”.
„Dobro reče ministarka da reforma pravosuđa nije na početku. Slažemo se, ona je sada na prapočetku”, napisao je advokat Nikola Kosanović, bivši sudija.
Izvesni Dragi Popović napisao je da sudije treba da bira narod na izborima.
„Narod najbolje zna ko može i treba da mu sudi. Posebno je tako u Srbiji. Jednostavno raspisati izbore za sudije svih nivoa. Neka se kandiduje ko ispunjava uslove. Narod neka odabere svoje sudije, od opštine do Visokog saveta. Kandidovanje po imenima i rešeno sve”, tvrdi Popović.
Oni kojima do pre godinu i po nije bio dobar nijedan sudija, sada bi oterali izabrane, a izabrali neizabrane, drugi bi doveli potpuno nove ljude na sudijska mesta, treći samo misle o svojim predmetima, četvrti bi smenili vlast i tako ukrug. Neutralni su samo malobrojni koji u sudske hodnike do sada nisu ulazili.
----------------------------------------------------------------------
Prazan hod u parnicama
Glavni uzrok pometnje i blokade u pravosuđu Srbije je Zakon o parničnom postupku, tvrdi advokat Goran Zečević iz Beograda.
– Ako je u centru kruga rešenje pravnog pitanja, zašto ne prepisati Zakon o parničnom postupku Republike Hrvatske, koji je, tehnički rečeno, „centripetalan”, jer je usmeren na rešavanje spora, za razliku od Zakona o parničnom postupku Srbije koji je neživotvoran, nazadan i centrifugalan – kaže Zečević.
Na primer, ako tužilac ne dođe na raspravu hrvatski sud ne odbacuje tužbe, već vodi raspravu i bez tužioca, što nije slučaj u Srbiji, gde sud odbacuje tužbu ako tužilac ne dođe, navodi advokat i dodaje da su zakonska rešenja u Srbiji takva da „izazivaju” podnošenje žalbi.
– Rasprave se zakazuju na duži vremenski period, između rasprava postoji prazan hod, pojedine sudije u Beogradu zadužene su sa više od hiljadu predmeta. U jednom izvršnom predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu, umesto da se odmah donese rešenje o izvršenju, sud je „čekao” pune četiri godine da se nad izvršnim dužnikom otvori stečaj – kaže Zečević.
I problemi sa izborom sudija izazvani su lošim rešenjima Zakona o parničnom postupku, koji ne dovodi do efikasnog rešavanja pravnog problema, tvrdi advokat, već do potpune blokade u radu pravosuđa.
– Osnovni zadatak pravosuđa je da se reši problem bez nepotrebnog komplikovanja. Na presude sudova u Beogradu, po sadašnjem stanju stvari, čekaćemo po nekoliko godina – kaže Zečević.
--------------------------------------------------------------------
Komentar neizabrane sudije
– Kao nereizabrani sudija nikad se nisam plašila kad sam sudila i donosila odluke,ma kako one bile teške i bolne, ni vlasti, ni vlastodržaca,ni sitnih duša.Uvek sam sudila samo po zakonu jer jedino tako znam i umem.To je najbolji način da budete sigurni da niste pogrešili.Međutim,očigledno, imajući u vidu nepisane kriterijume i merila Visokog saveta sudstva prilikom sprovođenja reizbora sudija, nije bilo poželjno da se sudije u svom sudovanju drže zakona ko pijan plota.Zato i jesu izabrani najbolji, kako izjavi svojevremeno predsednica najvišeg suda ove države. Da sam reizabrana pre godinu dana, ceo svoj život i profesionalnu karijeru bila bih žigosana kao poslušni sudija koji umesto da sprovodi zakon ispunjava želje bilo kada i bilo koje vlasti.Meni takav luksuz nije zaista potreban.Pobediće pravo na kraju, ja samo to znam.Strpljiva sam,uporna i izuzetan sam borac jer se ne predajem lako – napisala je u komentaru očigledno neizabrani sudija i potpisala se imenom Emilija Milosavljević.
