KUKURUZ 2009. - OČEKIVANJA

KUKURUZ 2009. - OČEKIVANJA: "Ekonomska 2008./09. godina u poljoprivredi u periodu neposredno pred žetvu pšenice imala je sve šanse da bude upamćena po izuzetno dobrim proizvodnim rezultatima. Međutim, obilne padavine u kontinuitetu od 3 nedelje u vreme žetve pšenice, najpre su umanjile prinos ove kulture, da bi potom nastupio sušni period koji će evidentno uticati da i rod jesenjih useva ne bude onakav kako je to izgledalo u junu mesecu. Na žalost, to je bio tek početak nevolja za naše paore. Cena najpre pšenice, a potom i ostalih roba iz primarnog agrara su pale na nivo koji uglavnom ne „zatvara“ ni najelementarnije troškove proizvodnje. Odgovor proizvođača je usledio u protestima koji su nametnuli neka pitanja koja na žalost država sa neprimereno malim finansijskim kapacitetom za podršku agraru nije mogla da reši na način da u potpunosti zadovolji zahteve seljaka. Naravno, opet je u fokusu bila pšenica. Pravi odgovor proizvođača pšenice uslediće ustvari kroz struktuiranje svoje proizvodnje za ekonomsku 2009./2010. godinu na jesen, kada se konstatuje podatak o zasejanim površinama pod hlebnim žitom.
Šta se dešava sa kukuruzom, našom najzastupljenijom poljoprivrednom kulturom? Možemo li tu očekivati proteste? Ustvari, da li se uopšte sećamo da su proizvođači ikada zbog niske cene kukuruza blokirali puteve ili protestvovali pred Ministarstvom poljoprivrede? Koliko pamćenje pisca ovih redova služi, protesta zbog cene kukuruza u tako oštroj formi kao što je to slučaj kod pšenice nije bilo. Odgovor ne mogu, a da ne potražim u jednoj ključnoj razlici između pšenice i kukuruza. Naime, kukuruz ima mnogo veći tržišni kapacitet od pšenice. Šta podrazumevamo pod ovom konstatacijom? Najpre, kukuruz je proizvod koji naš paor posle berbe skladišti u svoje čardake, a pšenicu je prinuđen da lageruje u uslovna silosna skladišta koja po pravilu nisu u njegovom vlasništvu. Drugo, kukuruz kao osnovna stočna hrana, ne mora u uslovima kada je cena niska da se iznese na tržište, već može da se upotrebi kao jeftini input za ishranu stoke. Dakle, proizvođaču se gajenjem kukuruza otvara širok izbor u pogledu mogućnosti za njegovu upotrebu. Da li i kada će proizvođač kukuruz izneti na tržište ili ga upotrebiti za ishranu stoke u domenu je suverene odluke njega kao vlasnika robe. Zato proizvođač kukuruza nije kao kod pšenice toliko uznemiren kada cena nije onakva kako on očekuje, pa i ne organizuje tako radikalne vidove protesta kao što to radi u slučaju pšenice. Konačno, pomenimo još jednu vrlo bitnu stvar koja kukuruz izdvaja od svih ostalih roba iz primarnog agrara, a to je da je kukuruz roba sa najvećim izvoznim potencijalom iz sektora roba primarne poljoprivredne proizvodnje.

Prema najnovijim procenama američkog ministarstva poljoprivrede (USDA) Srbija se sa procenjenih 1,2 miliona tona mogućeg izvoza u narednoj ekonomskoj godini svrstava u 10 najvećih svetskih izvoznika kukuruza. Naravno, SAD su sa izvozom od oko 50 miliona tona ubedljivo najveći izvoznik koji kontroliše čak oko 60% ukupnih izvoznih viškova kukuruza. Međutim, naša pozicija među prvih 10 zemalja izvoznika izdvaja Srbiju kao referentnog proizvođača i izvoznika kukuruza u Svetu, a pre svega u regionu. Procene su samo procene, ali da imaju realnog osnova najbolje upućuje podatak da je od oktobra 2008. godine, pa do jula 2009. godine izvezeno oko 1,3 miliona tona kukuruza prošlogodišnjeg roda. Podaci o izvoznom statusu našeg kukuruza govori sa jedne strane da imamo kvalitetnu robu u ponudi, a sa druge strane da imamo izvoznike koji su se dobro pozicionirali na međunarodnom tržištu. Ovi podaci svakako mnogo znače u kontekstu daljih tržišnih perspektiva našeg kukuruza.

Dakle, imamo jedan kvalitetan tržišni ventil – izvoz. Koliko izvoz utiče na cenu kukuruza, najbolje govori direktna zavisnost cene ove robe od intenziteta izvoza za određeni period. Naravno, u meri u kojoj smo značajniji izvoznici na cenu kukuruza na domaćem tržištu više utiču kretanja cena na međunarodnim tržištima. Ona ne idu uvek na ruku našim proizvođačima. Trenutna situacija na svetskom tržištu upravo je takva. Direktna posledica takvih kretanja je i cena kod nas. Cena kukuruza na našem tržištu danas je na nivou oko 9,40 din/kg ( bez PDV), dok je recimo u isto vreme prošle godine cena bila oko 14,00 din/kg, a pretprošle oko 12,00 din/kg.

Šta možemo da očekujemo u narednoj ekonomskoj godini od kukuruza?

Nastupajuću ekonomsku godinu dočekujemo prognozama sa jednim od najvećih svetskih prinosa od oko 790 miliona tona kukuruza. Naravno, ravnotežnu tržišnu cenu možemo pronaći samo ako uzmemo u obzir i drugu stranu tržišne vage, a to je tražnja. Što se kukuruza tiče, balans ove tržišne vage, sve više će zavisiti od tražnje. Veoma širok dijapazon primene kukuruza ne samo u sferi stočarske proizvodnje, već i u domenu energetike, kao sirovine za proizvodnju bioetanola, ovaj artikal svrstavaju među proizvode čija tražnja iz godine u godinu mnogo brže raste nego tražnja ostalih poljoprivrednih kultura. Zato, ne mora da znači da će veliki rod automatski značiti i pad cene na svetskom tržištu. Naprotiv, oporavak cene sirove nafte na svetskom tržištu vrlo lako može da generiše rast cene kukuruza, obzirom da će tražnja za kukuruzom biti veća srazmerno rastu cene nafte, obzirom da tada bioetanol (čitaj: kukuruz) postaje vrlo atraktivna alternativa skupoj nafti. Sve u svemu očekuju nas interesantna dešavanja na tržištu kukuruza u narednom periodu. Ma koliko sada naš proizvođač bio nezadovoljan aktuelnom cenom kukuruza nije na odmet konstatovati da je u nizu prethodnih godina trajno narušen paritet cena na realciji pšenica – kukuruz i to u korist kukuruza.

Umesto zaključka možda bi na ovom mestu bilo bolje otvoriti jednu drugu temu. Naime, lepo je biti u društvu TOP 10 svetskih izvoznika kukuruza, međutim, zar ne bi bilo lepše da naš kvalitetan kukuruz valorizujemo kroz proizvode više faze prerade i svoju izvoznu strategiju usmerimo ka isplativijem izvozu svinjskog ili goveđeg mesa. Tema za razmišljanje i to brzo razmišljanje i brzo delovanje.




Žarko Galetin,
Direktor „Produktne berze“ Novi Sad"