NEIZVESNA 2009.

NEIZVESNA 2009.: "U duhu savremenog tempa života, dešavanja na tržištu poljoprivrednih proizvoda odvijala su se takvom brzinom da se nekad zapitamo da li je moguće da su takve promene na tržištu moguće u samo pola godine? Podsetimo se samo situacije neposredno pre žetve pšenice. Cene najvažnijih poljoprivrednih kultura bile su sasvim dobre : pšenica oko 20 din/kg ( sve cene su bez PDV), kukuruz preko 15 dinara, soja oko 37 dinara, suncokret oko 31 dinar, usevi na njivama obećavali su dobar rod, kurs dinara stabilan… Dakle, mnogo razloga za optimizam. Nažalost, vrlo brzo iluzija o mogućnosti dobre zarade od bavljenja primarnom poljoprivrednom proizvodnjom raspršila se kao mehur od sapunice. Cene su počele da padaju, a nezadovoljstvo proizvođača da raste.
Protekla godina sa drastičnim promenama na tržištu u tolikoj meri je poljuljala samopouzdanje proizvođača, da oni sve češće traže odgovor na pitanje : Šta će se dešavati na tržištu u 2009. godini? Dilema je velika, jer odluka seljaka o setvenoj strukturi svoje proizvodnje je jednokratna, a posledice će osećati cele godine.

Naravno, da je precizan i decidiran odgovor u ovom trenutku nemoguće dati. Međutim, da bi se bar malo približili takvom odgovoru, moramo proanalizirati globalna dešavanja na tržištu poljoprivrednih proizvoda i tržišna očekivanja na osnovu tih dešavanja. Ono što ovu godinu karakteriše u pogledu procena tržišnih perspektiva, jeste da na te procene utiče kao nikada ranije toliko mnogo faktora. Nije dovoljno sagledati samo procene o setvenim površinama i na osnovu toga očekivane prinose, pa na bazi toga procenjivati koji će tas na tržišnoj vagi više da pretegne – ponuda ili tražnja. Ovoga puta moramo uvažiti još jedan bitan faktor, a to je opšta ekonomska kriza, koja je najpre zahvatila razvijen ekonomski svet, a potom i zemlje u razvoju.

Pođimo ipak, od onoga šta možemo da očekujemo od ponude, dakle, od prinosa na nivou svetske, pa zatim domaće proizvodnje. Procene američkog ministarstva poljoprivrede su da će svetske površine pod pšenicom u aktuelnoj ekonomskoj godini biti manje za oko 1%, pri čemu je ta redukcija veća kod velikih proizvođača, pa se konsekventno očekuje manji svetski rod za oko 35 miliona tona ili oko 5%. Loši vremenski uslovi na južnoj hemisferi, pogotovo u Argentini mogu da utiču da ovaj rod bude još i manji. Kukuruz, kao najrasprostranjenija kultura po nekim procenama, takođe bi bio na nešto manjim ili približno istim površinama zasejan kao i prošle godine tj. oko 160 miliona hektara, pri čemu ne treba ispustiti iz vida da će SAD kao zemlja koja u najvećoj meri kontroliše svetske viškove, smanjiti svoje površine za oko 4%. Setveni dobitnik u ovoj godini trebala bi da bude soja. Kultura koja je ipak, u vremenu najvećih tržišnih turbulencija zadržala kakvu takvu stabilnost. Ono što definitivno ne ide u prilog ukupnim prinosima svih kultura jesu već pomenute prilično loše vremenske prilike koje se već i te kako osećaju na južnoj polulopti, a i u žitorodnim krajevima SAD. Koliko je ozbiljna situacija neka posluži podatak da je u Argentini, značajnom proizvođaču kukuruza i jednom od najvećih proizvođača soje, zbog velike suše uvedeno vanredno stanje. U Srbiji, ono što je izvesno jeste da se pšenica vratila na svoj udeo u ukupnoj setvenoj strukturi od oko 580.000 hektara, što je za oko 15% više nego prošle godine. Što se ostalih kultura tiče, situacija je prilično neizvesna, pri čemu ipak treba očekivati da će kukuruz zadržati svojih 1,2 miliona hektara, te da će se najveća borba za površine voditi u sektoru industrijskog bilja, pri čemu bi soja po nekim indicijama mogla da bude ta koja u najmanju ruku neće imati manje površine nego prošle godine.

Da bi se napravio kompletan mogući scenario dešavanja na svetskom i naravno domaćem tržištu poljoprivrednih proizvoda, neophodno je sagledati i drugu stranu tržišne vage, tj. tražnju. Ono, što ovu godinu izdvaja od prethodnih, jeste činjenica da će koncentracija pažnje tržišnih analitičara biti više usmerena ka tražnji. Pored standardnih tržišnih potreba, koje su uglavnom poznate i sa aspekta kvantifikacija relativno predvidive, ovoga puta imamo na sceni i dva veoma važna tržišna faktora koji ranije nisu u tolikoj meri kreirali sektor tražnje. To su već pomenuta svetska finansijska kriza, a kao drugi faktor to je svakako tržište nafte.

Svetska finansijska kriza za svoju posledicu imala je opštu recesiju, a sve zajedno efktuiralo je padom životnog standarda i to pre svega u zemljama koje su do 2008. godine imale najdinamičniju stopu rasta kao što su pre svih Kina i Indija kao dve najmnogoljudnije zemlje sveta. Ovaj pad životnog standarda, realna je pretpostavka imaće za posledicu promene u načinu ishrane. U prevodu ovo bi značilo povratak rasta potrošnje pirinča i što je za ovu analizu važnije hleba, odnosno pšenice, a manju potrošnju mesa, pa posledično tome i kukuruza i ostalih komponenti za stočnu hranu. Koliki će efekat pada standarda na ovakva dešavanja na tržištu biti ostaje da se vidi. Još jedan bitan razlog koji može da znatno utiče na ponašanje tražnje jeste dešavanje na svetskom tržištu nafte. Posle rekordno niske cene na svetskim berzama, sirova nafta počela je da se oporavlja. Moguće posledice rasta cene sirove nafte osetile bi se najpre na porast cena troškova transporta, što je važan kalkulativni element cene poljoprivrednih proizvoda i to pre svega onih koji nam dolaze sa američkog kontinenta, a sa druge strane ponovo bi se aktuelizovala proizvodnja bioetanola koja bi samo za potrebe američke industrije bioetanola „progutala“ preko 35 miliona tona kukruza.

Naravno da globalna svetska tržišna kretanja imaju vrlo jasne konskvence i na naše tržište, pa neka ovo bude neka tema za razmišljanje našim proizvođačima. Svaka prognoza nosi sa sobom i određeni rizik, pa sve ovo treba uzeti samo kao informaciju više, koja može da prevagne u dilemi kako da strukturirati svoju setvu u ovoj godini.


Žarko Galetin

Direktor „Produktne berze“ Novi Sad"