Merenje vlažnosti pšenice nije do sada bilo diskutabilno, s obzirom da se njene vrednosti kreću u dijapazonu od 13-19%, međutim mogući raspon vlažnosti zrna kukuruza je pre sušenja 24-35%, a nakon sušenja 12-14,5%. Na ove vrednosti se namerno skreće pažnja, jer je poznato da se u praksi merenje vlažnosti najčešće izvodi instrumentima za brzo određivanje.
Put zrna asocira na put svile, kako po vrednosti robe tako i karakteristikama kupo-prodajnih odnosa. Od momenta kada se proizvede masa zrna žitarica, pa do konačne upotrebe, ona prolazi kroz nekoliko tehnoloških operacija. U celom lancu odnosa kupac-prodavac postoji stalna težnja (koja se otvaruje sa više ili manje uspeha) varanja i nerealnog prikazivanja robe od strane svih učesnika. Nije poznat slučaj u pređašnjoj organizaciji poljoprivredne proizvodnje da je neko da sudu odgovarao zbog pogrešnog tretiranja hemijskim sredstvima parcela veličine i do stotinak hektara. Ali su zato rasprave na sudu u vezi obračuna mase zrna pre i posle sušenja i skladištenja bile česta pojava. Jedan od glavnih razloga nesporazuma u vezi obračuna i plaćanja žitarica i uljarica leži u nepoznavanju i nepridržavanju odgovarajućih propisa koji tu materiju definišu.
Uzimanje uzorka
Opšta je konstatacija da je prva stepenica u nesporazumima pri obračunu i plaćanju - uzorak i njegovo uzimanje. Uzorak je mala količina zrna koja treba da reprezentuje tone ili desetine tona zrna. Na osnovu zdrave logike se odmah može zaključiti da jedan ili dva kilograma zrna teško može da reprezentuje osobine ostalog zrna. Da greška ne bude još veća, JUS i republički pravilnik su definisali način uzimanja uzoraka.
Tako JUS ISO 542:1991 precizno na 8 strana definiše uzimanje uzoraka semena uljarica. Definisani su pojmovi uzorka koji mogu biti: pošiljka, pojedinačna partija, pojedinačni uzorak, zbirni i laboratorijski uzorak. Naznačeni su alat i pribor za uzorkovanje, način uzimanja i broj uzoraka u slučaju rasutog semena, iz vreća, kod železničkog i drumskog transporta, prekomorskih i unutrašnjih plovnih puteva i iz silosa i skladišta. Način pakovanja i način obeležavanja uzorka kao i sadržaj izveštaja o uzorkovanju su takođe precizirani. Kada su u pitanju žitarice, situacija je nešto drukčija, jer je dobar i jasan tekst JUS E.B1.235:1969 – Ispitivanje kvaliteta pšenice-Uzimanje uzoraka, stavljen van snage, a zamenjen je dokumentom koji se zove:“Pravilnik o metodama fizičkih i hemijskih analiza za kontrolu kvaliteta žita, mlinskih i pekarskih proizvoda, testenina i brzo smrznutog testa”, objavljenog u Službenom listu SFRJ, broj 74 od 1988. godine. Ovaj pravilnik je dopunjen 1995. godine “Pravilnikom o kvalitetu žita, mlinskih i perakrskih proizvoda, testenina i brzo smrznutog testa”, objavljenim u Službenom listu SRJ, broj 52. Ovaj poslednji dokument precizno definiše kvalitetne grupe žitarica na osnovu kojih se obavlja plaćanje, dok se uzorkovanje, kao i određivanje osnovnih fizičkih osobina, ovde ne spominje.
Merenje vlažnosti zrna
Sledeća stepenica pri kojoj se prave greške u obračunu je merenje vlažnosti zrna uzoraka. Za sada je merenje vlažnosti zrna jedino precizno i jasno definisano JUS ISO 665:1991, pod nazivom “Seme uljarica – Određivanje sadržaja vlage i isparljivih materijala”. Standard definiše pojam sadržaja vlage kao gubitak mase zrna izmeren pod uslovima određenim standardom kao i princip rada kojim se sadržaj vlage i isparljivih materijala u uzorku određuje sušenjem do konstantne mase u sušnici pri temperaturi od 103°C +/–2°C pri atmosferskom pritisku. Zatim se detaljno nabraja alat i to tehanički mlin kod koga pri mlevenju ne sme da dođe do zagrevanja i antnije promene vlažnosti materijala, mehaničko ili ručno rende, metalne posude sa ravnim dnom i poklopcem u kojoj se supa uzorak za merenje i to 0,2 g/cm2, električna sušnica sa termostatskom kontrolom i ventilacijom, te eksikator sa sredstvom za sušenje (fosfor pentoksid, silikagel na primer) koji umogućuje brzo hlađenje posuda. Postupkom rada je propisano merenje mase sa tačnošću od 0,001 g, zatim priprema uzorka, način merenja uzorka na vagi pre sušenja i sam postupak rada sa laboratorijskom sušnicom. Prikazivanje rezulultata bar dva merenja vlažnosti istog uzorka je dato preko formula za izračunavanje, pri tome se definiše zahtevana ponovljivost, i kako treba da izgleda konačni izveštaj o merenjima. Naznačeni JUS je malo detaljnije opisan sa namerom da se ukaže kakav se značaj na međunarodnom, a i domaćem nivou pridaje načinu merenja vlažnosti uzorka, jer od ovog podatka u krajnjoj liniji zavisi obračun i način plaćanja. U standardu se nigde ne pominje mogućnost korišćenja instrumenata za brzo određivanje vlažnosti uzorka. Za sve ostale žitarice način merenja vlažnosti ili sadržaja vlage definisan je “Pravilnikom o metodama fizičkih i hemijskih analiza za kontrolu kvaliteta žita, mlinskih i pekarskih proizvoda, testenina i brzo smrznutog testa”, što znači da su tu obuhvaćeni pšenica i kukuruz. Merenje vlažnosti pšenice nije do sada bilo diskutabilno, s obzirom da se njene vrednosti kreću u dijapazonu od 13-19%, međutim mogući raspon vlažnosti zrna kukuruza je pre sušenja 24-35%, a nakon sušenja 12-14,5%. Na ove vrednosti se namerno skreće pažnja, jer je poznato da se u praksi merenje vlažnosti najčešće izvodi instrumentima za brzo određivanje. Ovi koji su najviše zastupljeni u našoj praksi mere vlažnost uzroka tako što registruju promenu električnog ili kapacitivnog otpora. Promena i jednog i drugog otpora je linearno i jednoznačno zavisna od vlažnosti zrna samo u vrlo uskom dijapazonu vlažnosti koji se kreće od 12-17% za većinu žitarica. Izvan naznačenih vrednosti vlažnosti merenja su nesigurna, jer na promenu otpora počinju da utiču i neke druge osobine matrijala (kao hemijski sastav, način veze vlage sa suvom materijom, temperatura uzorka i sl) što konkretno znači da se dobija podatak sa značajnom greškom. Ova greška je naročito izražena pri merenju vlažnosti kukuruza koji ima preko 30% vlažnost.
Skladištar ne plaća
Treća, ali ne i poslednja stepenica koja može da utiče na obračun i plaćanje je merenje mase zrna prilikom predaje u centar ili prilikom isporuke. U našoj praksi su najzastupljenije mehaničke kolske vage, koje se pre sezone rada etaloniraju (baždare) od strane ovlašćenih firmi. O tome kako se na vagi vara prilikom rada postoji dosta priča i to sa obe strane (kupac i prodavac), te bi diskusija na ovu temu bila diskusija o ljudskom ponašanju, što nije tema ovog osvrta. Međutim, valja naglasitida u daljem lancu skladištenja mase zrna takođe postoje značajne mogućnosti za neistinito prikazivanje mase zrna. Objektivno “kalo” zrna ulaz-izlaz iz skladišta je poznato prilikom sprovođenja propisane tehnologije, ali svaki javašluk i nedisciplina povećava “kalo” koje uvek neko drugi plaća, a ne skladištar.
Prof. dr Ljljana Babić, Poljoprivredni fakultet,
revija “Agronomska saznanja
Нема коментара:
Постави коментар