Autor: Ivan Radak
Ne znam da li je ovako bilo i u neka stara vremena, ali čini mi se da se nekoliko prethodnih vlada poprilično zanelo u tranziciji. Nekako po definiciji, država bi trebalo da radi na dobrobit građana, a ovde situacija potpuno obrnuta. Ovde je država žestok rival narodu i kao da gleda da ga na svaki mogući način „zavrne“. Jedan od gadnijih primera je restitucija. Tu se vodi teška utakmica u kojoj bi država trebalo da pobedi i to po mogućstvu bez primljenog gola. Isplatiće starim vlasnicima otete imovine neku crkavicu i tako će rešiti sve svoje probleme.
Drugi primer su inspekcije. Legalnim firmama nabijaju se takse do maksimuma. Nakon toga pošalju se raznorazne inspekcije da isčačkaju bilo šta ne bi li se još nešto dodatno naplatilo. A za to vreme nelegalni rade neometano. Njih inspekcija uopšte ne posećuje. Oni nisu u njihovoj nadležnosti, valjda? Pa se potom nabiju porezi ili se izmisle novi. I na koga opet to padne nego na poštenog čoveka. A raja plaća bez pogovora. I onda otvori novine i čita kako struju ne plaća vlada, grejanje ne plaćaju neki trgovinski lanci.
Ako sve to uspe da svari čeka ga novo iznenađenje. Ode u prodavnicu, a tamo ga zapljusne talas poskupljenja. Gotovo fascinantno zvuči podataka da je učešće hrane u indeksu potrošačkih cena u Srbiji 34,1 odsto što je dvostruko više nego u Evropskoj uniji. Tamo plate pet puta više nego ovde. Ko je ovde lud? Jesu li nam to omogućile sve prethodne tranzicione vlade? Jesu. Hvala im. Vidi se da su radili za našu dobrobit. Samo mi nismo nešto bogatiji, a oni koji nam prodaju hranu poprilično jesu. I onda sedneš uveče pred TV i gledaš kako se dva ministra raspravljaju da li bi trebalo uvoziti mleko. Usput čitaš da su se proizvođači mleka dogovorili sa mlekarom o višoj otkupnoj ceni, a mleka u prodavnicama nema. Čitaš i o raspravama da ne bi trebalo prodati jedan državni monopol da ne bi postao privatni, a ti sve vreme radio na tome da taj državni monopol bude što jači. Šta će da donese privatni monopol nego više cene?
Negde čovek mora da pogubi niti. Neki deo je prespavao u ovih 10 tranzicionih godina. I onda bi trebalo tako oran sledećeg jutra da se zaletiš i budeš ekstremno produktivan da bi tvoja država napredovala pa da bi i tebi bilo bolje. Evo, baš nešto razmišljam.
